Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

39

ради, тај има једну такву заједничку представу.“ Баш напротив, ја ћу себи увек једног таквог човека замислити или да седи, или да стоји, или да ради, увек ћу имати пред очима одређеног човека са одређеним положајем коме дајем у фантазији одређено место у простору. Вунт с правом каже у својој Логици,'" да је измишљотина претпоставити, да је на пр. појам троугао везан за неку мрачну општу представу, која опет прелази у појединачне представе, сад у ову, сад у ону, која опет никад не стаје, него иде од једне до друге. Чак ни општа представа, као предступањ појма, не може се узети као покретљива шема, која осцилира. У духу Хербартовом и на исти начи објашњава појмове и Шилинг у својој Психологији.5% „Наши се, вели, појмови крећу тамо-амо између различитих неодређених представа, које се међу собом боре.“ На сличан начин објашњава, и Фолкман“=! кад каже: док заједничке слике лебде у погледу на очигледност између или-или (Епуедег Одег), дотле појам представља нити-нити (Ууедег-Хосћ). Ово нити-нити показује, да је немогуће издвојити појам од појединачних представа, 2

Друга теорија, теорија просечних представа, коју је основао Галтон, покушава решити овај проблем сасвим на други начин. Овде се узима да се појединачне представе помоћу интелектуалног акта стопе на неки начин у „кумултативну представу“ у виду образовања просечних фотографија. Заједничка представа, која је остала на основу међусобног утицаја читавог реда појединачних представа, репрезентира заједничко и

19 ХУуппаћ, АПеетејпе Гогк еће. стр. 89.

80 бпзбау бе пе, Гећгцсћ 4. Ргућој, Бејраће, 1851. стр. 135. 81: УоПапапп, Г. 4. Рзућојогје П. Ва. стр. 289.

82 Ров. Мопагзћећ ХУТ Ва. стр. 185.