Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

98

сећања и појмова, онда се пита, како је могућа примена појма на појаве, које стоје у противности са самим категоријама. Ова супсумција појава под категорије врши се помоћу шема. Шема по Канту није емпиријска слика, него стоји у средини између појединачне представе на пр. једног одређеног троугла или пса и апстрактног појма троугла и пса, као једна општа представа, троугла гезр. пса у опште. До овога истог резултата долазила је и старија емпиријска психологија, која је тврдила, да од великог броја сличних опажања остаје на крају шематичка слика, која узима улогу појма. Зато су се пре дефинисали појмови као шематичке нејасне слике, пошто тотална слика, која остаје од великог броја појединачних представа показује неодређене знаке." Хербарт је с правом тврдио, да такве шематичке слике не могу појам заменути, пошто оне не одговарају оним захтевима, који се траже од појмова. Али, Хербарт, побијајући ову теорију, пада у исту грешку, коју хоће да избегне, кад и он хоће, да сведе образовање појмова на борбу различитих представа. Као резултат спречавања налази се „неодређена општа представа у нашој свести са мрачним и неодређеним особинама.“ Али ова неодређена представа одговара шематичкој представи, коју Хербарт хоће да избегне, и као год што шематичке представе не могу појам

_ заменути, не могу појам заменути ниове опште

неодређене представе. Хербарт каже у својој Психологији,'8 да општи утисци сличних опажања лебде између више одређених опажања. „Ко виђа неког човека чешће, сад да стоји, сад да седи, сад да у 6 Ккајскепђеге, безећаа ће 4. п. РЕПозорћје, Ш Аш. Гејрле, 1868.

стр. 301. т Мип4ћ, АПе. Гоек, Егкепифајећге, 5бшсагћ, 1880. стр. 99.

18 Јоћ. Ег. Негђагћ, Бећтђисћ гр Рзућојовје П Апћ., Кблезђеге, 1834. стр. 144.