Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

| Е ЛОГИЧНИ ПРОБЛЕМ

1.) РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА ШЕМАТИЧКИМ И ПРОСЕЧНИМ ПРЕДСТАВАМА,

Као највећи заступник овога шематизма може се узети Кант. Ми смо видели пре, да је Кант, како би спасао општност и нужност нашега сазнања, узео априорне форме, које искуство омогућавају и условљавају. Кант је увидео и то, да те форме саме за себе не би имале никакве важности, када не би само искуство давало материју — садржај, према томе, те априорне форме важе само за предмете искуства. Ми се можемо питати: у каквом односу стоји ова априорна форма са емпиријским садржајем“ По Канту измеђ емпиријског садржаја — чулности — и априорних форми, појмова — категорија, постоји битна разлика, тако, да то двоје стоји у вупротности, јер, док је чулност моћ рецептивности, дотле је појам моћ спонтаностиби незаједнички знаци припадају чулности а заједнички појму. Али, ако постоји ова супротна разлика између чулности и разума, између слика

15 Калб, Как у. 4. гетлез Уеглић 2 Ап! стр. 74.