Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

96

акт, ниједан мисаони однос, није дат као чист акт или однос, него увек као мисаони однос са садржајем, материјом“. "= Говорити у опште о неким представама без садржаја, значи чинити илузије и фантазије метафизизичке, које су произишле из недовољне анализе психичких појава. За свест не постоје никакви чисти појмови, који би били потпуно слободни и одвојени од конкретности. "“

Целокупно излагање овога дела сводило се на то, да се докаже, како не постоји између слике сећања и опажаја никаква квалитативна разлика, него да представе имају апсолутну квалитативну идентичност са опажајима, и да су нам према томе представе дате на исти начин као и опажаји т. ј. као садржаји наше свести. Чим признамо, да су нам представе дате као слике сећања, које се само у неколико интезитетом разликују од првобитног реалног садржаја, то тиме претпоставка апстрактних појмова потпуно отпада. Према овоме супстрат мишљења не “може бити у апстрактним чистим представама или појмовима, него у сли_кама сећања, репродукованим реалним садржајима, које имају свој квалитет и интензитет.

Али сада наилазимо на једну велику логичку тешкоћу, а то је: ако је психички супстрат мишљења у сликама сећања, које су као такве појединачне и индивидуалне, онда како је могуће: „моменат општности, у чему се и састоји суштина појма и биће мишљења, објаснити“. “

12 Улетфејјаћгзећг ћ, иста свеска.

73 Ба. Нагшпапп, Кл еће бтаип есцпе ФЧез #ргапзепдеп(ајеп КеаНатаиз 2. Аш. Вегшп, 1875. стр. 54.

та Вгап. Регголеуиа, Рлпсреп еђе. стр. 100.