Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

85

бјекат може опазити само оно, што има свој квалитет и интензитет. „О некој творачкој сили свести не може бити ни говора, као год што нисмо у стању ни најмањи део материје у спољном свету створити или уништити, тако исто ни наша свест не може произвести неку слику, која се не би "могла свести на првобитни утисак.“ „Ми не можемо ништа репродуковати, што нам није дато у непосредном опажању“. Према овоме, цео садржај наше свести своди се на опажаје и представе, које имају свој квалитет и интензитет. Ако наша представа црвене боје, није оно, за што се представља да је, него је то чиста представа без квалитета и квантитета, онда она не може ни улазити у садржај наше свести, ја не могу ни констатовати, да ми је дато, нити у опште могу нешто о томе знати. Ја знам само за онај садржај који има свој квалитет и интензитет, неки садржај, који би био без ових особина, мени је потпуно непознат, јер ми није дат као објекат опажања т. ј. као садржај свести; оно пак, што ми је дато као садржај свести, мени мора бити познато, иначе не би могао тврдити, да ми је дато. „Говорити о неком сазнању које је дато без сазнања неког предмета, неког у опште са држаја, било би апсурдно; исто је тако апсурдно говорити о неком садржају, који се налази у нашој свести, а да се о њему ништа не зна; у колико ми је неки садржај дат у свести, у толико ми је познат, иначе не би могао тврдити, да се налази у нашој свести“.'' Ми смо видели, да све, што је дато у свести, дато је као садржај и да тај садржај сачињавају опажаји и слике сећања, које имају свој квалитет и интензитет; отуда „ниједан

59 Јод, Рзућојогје, стр. 156. 79 Јоф. Рзућојогје, стр. 189. “1 Утетбејаћгзећтић (, лујазв. РАПозорћје УП. Јће. Не ЈУ.

3%