Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

46

Истина, Берклеј каже на једноме месту, да идеје захваљују за своју општност ономе, што оне означавају, где се не може казати, да ли то треба асоцијацијом или аперцепцијом решити. Али, да Берклеј покушава решити овај проблем на основу аперцепције, то се најбоље види из речи где, каже, да је он у стању на једноме троуглу доказати да, сви троугли имају 1809 зато, што, вели он, при томе не узимам у обзир оно што је споредно, него оно што је заједничко. „Овде се, вели, мора признати, да је могуће само фигуру као троугао посматрати, а да се не обраћа пажња на нарочите особине“ троуглова и односа страна“.8 Овде се јасно види, како Берклеј своди апстракцију на аперцепцију, кад мисли, да је у нашој власти, да обратимо пажњу појединим странама троугла. Али баш у томеи лежи тешкоћа, како је могуће, да се код једне одређене представе о троуглу не обраћа пажња на њене особености већ само на општи однос“."% Берклеј-нам на ово питање ништа не одговара, већ само толико, да је наша свест у стању, да не узима у обзир све, што опажа. Изгледа, као да се овде опет враћамо на стару апстракциону теорију, кад се каже, да смомиу стању обратити пажњу на тројство страна и углова без односа на њихову величину. Ја не могу себи замислити неки троугао, код кога стране и углови не би били у извесном односу. „Заиста је логичка немогућност, вели, Фолкелт,79 фигуру од три стране замислити, и према томе апстрахирати од величине страна и односа страна и углова.“ На основу тога, што ми не обраћамо пажњу на однос страна углова, могуће је по Берклеју, да ·

98 ВегКеу, Ађћапа ипсеп, еђс. стр. 18. 9 Бр. Петронијевић, 'Истор. Философије стр. 184. 10 Ров. Мопафаћећ. стр. 184.