Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

4.) РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА АПСТРАКЦИЈОМ,

Појму је задатак, да у њему опште и заједничко као такво замишљамо и појам се дефинише као схватање заједничког и општег. Када бисмо питали, на сенову кога пеихичког процеса долазимо до овога општег, ми бисмо од већине одговор добили: на основу апстракције. Шта је апстракција 2

Ако бацимо један летимичан поглед на дефиниције апстракције код разних филисофа, то ћемо доћи до резултата, да се све те дофиниције слажу мање више са „несрећном“ дефиницијом Локеовом, који апстракцију дефинише као психички процес, помоћу кога наше мишљење одваја заједничко од индивидуалних елемената, 196 Оваку исту дефиницију даје нами Ламберт, кад каже, да је апстракција процес разума, помоћу кога се врши при образовању појмова елиминисање свих посебних знакова. У ову исту заблуду падају многи новији логичари, кад узимају, да наш дух има ту способност, да заједничке и опште знаке може одвојити од индивидуалних и посебних. Тако на пр. Дробиш у својој Логици: 0" каже: „Операције мишљења, које одвајају посебне знаке од предмета, који се могу упоредити, зове

108 ГосКке, ТУ. сар. 7. 5. 9. 107 Ргођавећ, Меце Рагафеште 4. Гогк, 8. 19.

ТЕОРИЈЕ 4