Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

56

Као што се види, ми нисмо у стању, да испунимо оно, што нам појам налаже и од нас тражи. Само један интуитиван разум може испунити у појму логички захтев, док је тај захтев за 40вечју ограничену свест, потпуно непостигнути идеал, коме можемо само тежити. Отуда појам јесте логички идеал, који ми можемо само донекле испунити. Вунт у својој Логици,!:"' дошао је такођер до резултата, да је појам постулат. Ми можемо вели, заједничке знаке представити само у форми једног постулата, који се везује за шему представа. Хербарт, у својој Психологији, 18 поставља питање: „Да ли заиста има појмова у етрогом логичком смислу у човечјем мишљењу а да ти исти појмови нису више логички идеали, којима се наше мишљење све више и више треба да приближује“

Али, ако нисмо у стању да испунимо задатак појма, и да опште замишљамо у потпуној апетракцији од индивидуалних и специјалних знакова, ипак се морамо питати, на основу којих се пвихичких процеса до ошштег као логичког идеала долази и до кога степена може наше мишљење да се приближи тому идеалу:

Ма какав себи појам замишљали, ми ћемо при строгој психолошкој анализи опазити, да ће нам се увек јавити мање — више одређена индивидуална представа. Даје то тако, то се може сваки уверити, чим покуша да себи неки појам представи. Чујем ли реч „кућа“, у мојој се свести одмах јавља нека одрођена кућа, којој ја дајем у фантазији и одређено место у простору. Тако исто и појам „дрво“ изазива у мојој свести неку одређену индивидуалну представу дрвета. Ово није само с појмовима, који изражавају неки са-

и7 Уппаћ, Аје. Гое еђе. стр. 612. 18 Нета, Гећтђисћ 4. Рзућој. еје. стр. 62.