Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

едстава. Ја сам ту свестан да индивидуални паци играју споредну улогу, али ипак да морају постојати, пошто се опште и заједничко не може од њих одвојити и у засебној форми посматрати. Али и ако то нисам у етању да испуним „ја знам врло добро у коме правцу треба да се креће моје мишљење, ја познајем и циљ и средства, али само овај задатак не могу испунити “126 По_ грешно би било мислити, да је овај логички идеал апсолутно изван нас, јер ми заиста мислимо на идеал, али само у облику репрезентности; ми смо упућени тому идеалу, ми узимамо у њему учешћа и ми га у себи носимо. „Сваки који хоће да образује појам, зна да он при томе не мисли на неодређено него на заједничко у одређености, зна даље, да се заједнички знаци не односе на ограничени број представа у нашој свести, него на све могуће представе,“ 17!

Са овим последњим одељком, ми нисмо имали намеру да принцип негације у потпуној опширности и конзеквенгности изводимо, нити мислимо, да емо сва ово неколико речи сам проблем решили, него је нама циљ био, да покажемо како у принципу негације лежи кључ за правилно решење логичких појмова

126 РћНоз, Мопагаћењћ стр. 141. 127 УоШкеб, Егјаћгипе и. Пепкеп.

сл

ТЕОРИЈЕ

Е 5 та