Тимочка буна 1883. године

— Дакле, казујте шта је на Тимоку.

Кажем му да ме је послао Пашић да га известим о одноима чланова Гл. одбора према буни и да чујем његово мишљење о нашем даљем држању, да чујем: „да ли нас можете помоћи у случају ако нас =атворе“.

— Кад тражите од мене мишљење и при том пријатељску заштиту, онда Вас молим да ми кажете: да ли је Гл. одбор покретач ове побуне, ако није Главни одбор:п согроге, онда да није когод од чланова Гл. одбора сам на своју руку подстицао на буну виђеније људе из тимочке крајине без знања Главног одбора. Морате ми истину казати.

— Као што се болесник исповеда лекару кад га консултира о својој болести тако ћу и ја Вама испричати праву истину о постављеном ми питању.

— Пре месец дана, одмах по распуштању Скупштине, ми, вође, посланици из појединих крајева држали смо једну посланичку конференцију, и тада смо, после дужег саветовања о мерама што их ваља предузети после распуштања Скупштине, решили: да се на побуде у оставци Пироћанчевог кабиннта одговори тиме, што би се првог новембра ове године држали у пелој земљи зборови, на којима би се донела резолуција: дз народ жели промену Устава, и да није истина тврђење у Пиропанчевој оставци да народ неће промену Устава, стога што је позлонио своје поверење радикалима а не напредњацима. Овакву кезолуцију би на зборовима потписали сви чланови радикалне ртранке и као петицију предали би је Краљу Милану преко славног одбора радикалне странке. Чланови конференције, наТодни посланици, разишли су се својим кућама решени, да са рдлуком конференције упознају своје бираче и да припремају оемљиште за држање зборова.

Али је побуна изазвана одузимањем оружја пре него што су наши другови отпочели агитацију за споменуте зборове. Буна је никла и без знања Главног одбора и без пристанка и одобрења месних одбора.

— А да нису поједини чланови посланичке конференције, вративши се кући, отпочели агитацију за буну а не за зборове, о којима је конференција одлучила. Чујем да бунтовнике предводе: Дидић, Аца Станојевић и још неки посланици.

= Не верујем, јер су поменута господа тако дисциплиновани чланови радикалне странке да не би никако радили супротно одлукама Главног одбора и конференције радикалних посланика, нарочито, да предузимају на своју руку овако вратокомну и опасну радњу. Баш пре неколико дана примио сам од Аце Станојевића писмо у коме нам јавља да сељаци у једном селу не дају оружје и како је, услед тога било неке гужве

између њих и власти која купи оружје.

— Наше је мишљење да су буну изазвале власти неупутним држањем својим приликом одузимања оружја. Верујемо