Тимочка буна 1883. године

154

чак, да је ову буну провоцирала влада бојећи се да се 1. новембра на заказаним зборовима не излегу заплети, који би могли заталасати целу земљу. Влада је разјурила народне посланике; у изгледу су биле невероватне стеге, јер се од владе Николе Христића није могло ништа добро очекивати. При том, Краљ Милан је одавно бацио око на чланове Главног одбора, и сал је дошао тренутак да се с њима разрачуна. Да није било оружја он би изумео неке атантате, или нереде друге врсте, и за њих би нас окривио. Ми сматрамо да је ова побуна згодна прилика да нас се Краљ Милан ослободи и да ће нас можда још давас лишити слободе. Да ли бисте нам обећали, да ћете нас хтети спасти ове беде, која нам је намењена.

— Верујем, да чланови Главног одбора нису непосредно умешани у ову буну, али исто тако верујем да ће вас Краљ Милан затворити, и тиме себе ослободити опасних елемената. Ма какав узрок био овој побуни, њему је она згодна прилика да оправда круте мере, које примењује. Буна му је дошла као поручена. И он ће вас затворити, па и осудити, само да би пред светом доказао да сте ви изазвали буну. Ја не могу спречити ову намеру Краљеву. Ви знате да ја не одлазим у двор а са владом сам прекинуо скоро сваки однос, али ћу ипак покушати преко г. Браја (немачки посланик) који је од јаког утицаја на краља, да вам се бар живот очува; верујем у његов утицај и сигуран сам да ће се одазвати мојој молби.

То је есенција мога разговора с Персијанијем.

Опростим се с њим и похитам у дуванџиницу где ме је Пашић чекао.

Испричао сам Пашићу потанко мој диалог с Персијани. Пашић ме је пажљиво и ПА ЕТ саслушао. Останемо још кратко време ћутећи, размишљајући и премишљајући, пружи ми руку и оде у Топчидер на камени мајдан (Машин мајдан), у коме је вадио камен за израду камених стубова за железнички мост на Сави. Пашић оде у Топчидер а ја својој кући да прегледам фиоке, јер сам стекао уверење да је близак крај мојој слободи.

Око подне истог дана нађем се у дуванџиници с Таушановићем. Ускоро после мога доласка и разговора са Таушановићем свратише у дуванџиницу Светомир Николајевић, који је био члан ранијег гл. одбора, али који се није хтео кандидовати за члана глав. одборе на последњој радикалној скупштини, и Влада Милојевић, уредник „Ћосе“, враћајући се из Топчидера. Влада Милојевић нам у поверењу рече да долази из Топчидера, и да је Пашић у 11 часова, пре подне тога дана, 25. октобра, прешао на аустријску страну код железничког моста. Али како је Милојевић био уредник шаљивог листа „Ћосе“, то му нисмо много веровали.

Око дуванџинице виђало се сад више сумњивих личности. Наши људи, који су свраћали у дуванџиницу и да купе дуван