Тимочка буна 1883. године

159

Ђовани је већ гладан; погледа на своје каљаче, и боји се да ред не дође на њих. „Ко бе дочекати подне, па ако гаи дочекамо, да ли ћемо добити што да једемо“. Срећна природа "Бајина; да није његове шале, ми бисмо већ почели очајавати. Гига је највише трпео од његове шале.

Дође и подне, ништа не добисмо да једемо. Питамо Гигу ла нам тачно каже докле је Паја с њим дошао. Понови нам да је Паја ишао с њим заједно, да је ушао с њим у градић, али како је он, Гига, ишао напред, то не може насигурно рећи где је Паја застао; но како није ушао у простор до нашег казамата, вероватно је да је остао у првом одељењу градића, а куда је из тога одељења отишао — не зна; може се нагађатн де је ушао у казамат до нас.

Пера Тодоровић је био сетан; слабо се мешао у наше разговоре; чинило нам се да нешто смишља.

На то ће га Ђаја ословити: шта је Петроиије, да не смишљаш како ћеш кроз оџак па право у твоје Водице (рођено село Перино близу Паланке) па да тамо подражаваш. Милоју Баку.

— Не мислим то, али бих се хтео разговарати с Пајом, јер је он сигурно ту где год близу нас заједно са, осталим нашим друговима. Рекавши то, узме свој штапић и удари карактеристичним ударцима неколико пута у зид суседног казамата. Никаквог одговора. После кратке паузе поново кудне у зид. Још није ни довршио ударце, а чуше се контра ударци из суседвог каземата.

— Аха! ту смо! отрадова се Пера.

Сви се претворисмо у ухо. Нико се не миче с места, где се затекао ту је и остао. Пера сад отпоче куцати одмереним темпом, и удари у зид онолико пута колико има гласова у нашој азбуци.

Кад је Пера завршио ово куцање у зид, неко из суседног каземата, убрзаним темпом удараца, јавља као да је разумео Перине ударце.

Пера сад идари у зид онолики број удараца, колики је редни број гласа „К“, кад је ударио дванаести ударац, тад паузира, и његов сусед убрзаним ударцима даје знак да га је разумео. После је откуцан број удараца, који је значио глас „О“, дакле Пера пита „ко“, па затим је откуцано: „је“. Сусед Перин јавља убрзаним ударцима да је питање разумео, и отпоче давати ударцима почетне гласове оних, који се налазе у другом каземату. Откуцају нам А, дакле тамо је Андра, затим К- Коста; даље „П“ Паја, и „С“ Стева. Тим начином дознадосмо да суу суседном каземату: Андра Николић, Коста Таушановић, Паја Михаиловић и Стева Стевановић. Дакле Пашића нема међу њима, више је него вероватно да је успео умаћи преко.

Сад нас наши другови из суседне собе питају, ко су им суседи. ИМ Пера им одговара на исти начин. Питали су нас да ли је Пашић с нама, и дат им је одговор да није.