Тимочка буна 1883. године

160

Питали смо их: имају ли што за јело. Одговорише нам да је Стева добио од куће један хлебац и једно печено пиле; пола хлеба и пиле су појели.

Андра је успео још да пита шта радимо. У то време је Гига био у оџаку, на чабру, и Пера му одговори шта раде радикални министри; срећа је Перина што Гига није чуо шалу на његов рачун, иначе би зло прошао; сручио би му Гига на главу све из чабра.... У невољи смо се и шалили.

графијом и без икаквог ранијег споразумевања што смо желели знати.

Већ је три часа после подне. Врата се отворише, и дежурни официр уђе. Питасмо га, да ли можемо набавити што за јело. „Ништа, доцкан је. Од кућа ваших и ваших другова добио је само г. Стевановић један хлебац и пиле печено: он је овде у суседној соби, питаћу га да ли му је остало што од јела.“ Тако и официр потврди да су наши другови у суседној соби. После кратке паузе дежурни нам донесе пола хлеба.

Стомак се поче бунити. Престадоше разговори. Нема више ни Ђајине шале, и он је ућутао.

Џарајући ватру у пећи испратисмо Митров-дан.

Проспавасмо ноћ. Шта је ко сањао, то му је све. Гладни смо били, али не имађасмо чим глад да утолимо. Освануо јен 27. октобар. Пре подне прође нам у очекивању. Никога нема па чак ни дежурног официра. Око три часа дође дежурни одведе Перу. После четврт часа врати се и одведе и мене.

лику капију, која је раздвајала двориште казаматско од бастионске баште и уведе ме у једну омању зграду, у којој су биле две собе, а између њих ходник. У једну од тих соба уведе ме официр; за столом сеђаше Маршићанин, писар управе града Београда, а поред њега стајаше Симић, члачл кварта. Маршићанин млад човек, погледима својим наговештаваше ми да није добро. Ставише ми обична питања а сем њих и главно питање: да сам оптужен од стране истражног судије преког судау 3ајечару као саучесник у Зајечарској буни. Одговорим му да ништа не знам о томе, чиме ме оптужује истражни судија, и да немам никакве везе са побуњеницима.

Док сам одговарао, чујем како неког окивају, погледам кроз прозор и видим несрећног Перу како седи на земљи а цига га окива с највећим задовољством. Стресем се! Дакле дотле смо дотерали.

После кратког саслушања изведоше и мене, и одведоше ме на исто место, на коме је мало пре Пера седео. Видим на гсмили неколико окова, то су дарови спремљени за нас. Цига их претура, разгледа и баци поглед на мене: од њега је зависило које ће ми окове метнути на ноге. Цига ми рече да скинем чизме, јер оквир окова не беше толико широк да може обухватити ногу у чизми. Поможе ми да скинем чизме, које је