Тимочка буна 1883. године

чланак изазвао људе да не дају пушке, јер су их они већ били дали, али власт, незадовољна што се предаја оружја почела вршити без икаквих инцидената, дражили су народ и претили му, услед чега је дошло до гужве, и људи су тада силом повратили одузете им пушке. Не тврдим насигурно, али ипак мислим, да ће власти бити криве што сељани села Сесалца нису предали оружје властима, у ком је селу извршен отпор, који се у другим селима претворио у буну.

Према свему овоме, буну је могло изазвати све друго само не чланак у „Самоуправи“, који није могао прећи атар општине београдске, доспети до сељана села Сесалца, у коме се та гужна прво појавила, и да ту међу шубарашима испод Ртња изазове буну, међу сељанима којима је потребна пушка да се брани од опасних зверова у овим скоро дивљачким гудурама. Повод побуни биће изазивачко понашање власти а никако прочитани чланак, којим се теретимо као подстрекачи на буну. Та господо, ви и сами знате, да се новинарским чланцима не дижу буне него се само чешају језици.

Кад државни тужилац тврди да су чланови Глав. одбора радикалне странке подстицали народ на буну у тимочком крају, онда он тврди нешто нелогично, тврди нешто, што се не може помирити с нашом памећу. Природно би и логично било да. дижемо буну у крајевима где има квасца за буну, где народ уме да се буни; дизали бисмо буну у Шумадији, која памти устанак на дахије, која зна за Карађорђа, за Милоша, за Вучића, за Ђакову буну и за врло много успелих и неуспелих буна. Зар да бунимо против власти, против уставне монархије, против владаоца шубараше испод Ртња, који не знају ни како им сг село зове. Не, господо, ми бисмо буну дизали у срцу Шумадије, у чачанском, рудничком, ваљевском и ужичком округу, у Јасеници; дизали бисмо буну тамо где свако дете уме да прича о бунама и против Турака, и против господара и против владара; ту се диже буна а не тамо, где деца не знају ни о Хајдук Вељку и његовим борбама.

Најзад, господо, да смо се ма из каквих побуда решили да изаберемо Црну Реку за терен побуне, зар бисмо ми допустили да нас београдска полиција извуче ноћу из наших постеља и баци у томруке тврдиње београдске, Не, господо, можда бисте нас и бацили у казамате београдске, али не бисте нас тамо одвели из наших постеља него бисте нас нашли у редовима бунтовника, међу нашим друговима. И да смо миорганизовали буну, ви бисте господо стајали овде где ми стојимо, а ми би смо седели за столом за којим ви заседавате.

Представите, господо, овакву једну слику. Главни одбор радикалне странке диже буну на Тимоку и испод Ртња. Ту су: поп Маринко Ивковип, Љуба Дидић, Аничић, Веселиновић, командир Петар и каквих још командира није било у овој буни.

Поп Маринко скинуо своје свештеничко а остали грађани своје 12