Тимочка буна 1883. године

178

грађанско одело, обукли блузе и шињеле, метули на главу шајкаче, узели у руке иглењаче, па пале и убијају где кога стигну, а чланови Главног одбора радикалне странке засели у Београду па чекају повољан абер из тимочке крајине: неки пију пиво код Коларца, други срчу меланж „код Краља“. трећи пак шпартају по београдским улицама, изгледајући да се из београдског конака појави низ Теразија гардиста. Да ли можете, господо, веровати у толику неувиђавност чланова Глав. одбора» Сумњам...

Не, господо, тако се не диже буна. Онај ко буни народ, и који жели имати успеха, прилази онима који се хоће да буне, налази се у њиховој средини много раније него што ће букнути буна Допустите ми, господо, да констатујем, да чланови Глав. одбора нису толико наивни и неувиђавни, да дижу буну а сами да се налазе на домаку власти, да јој даду могућности да их похвата, извуче из постеље и угура у казамат. Наноси се и увреда и неправда и радикалној странци и њеним представницима, кад им се приписује зајечарска буна. Тражите повод буни у месним приликама, у неспоразуму и сукобу између тамошњег становништва и месних власти а не у каквој завери против државе, против државног облика владавине и народне · династије, Државни тужилац узима мене за писца чланка „Не дајте оружје“ и „Силу силом одбите“. На часну реч, господо, нисам ја писао ни један ни други чланак. Доцније сам дознао, да је чланак „Не дајте оружје“ писао сам Пашић.

— „Збује сте! Ућотте“, упаде му у реч, председник суда Рајовић.

— Ја вас уверавам часном речју да нисам писао.

— Онда сте га очешљали, одговори Рајовић.

— Ни то нисам, јер сам тада био у Рајхенхалу.

Пера се обраћа мени да потврдим његове наводе, што ја и учиним, јер сам тада био у редакцији, и могао сам то знати.

Пера је за тим рекапитулирао свој говор, и понавља, да је неоправдано што њега и његове другове сматрају као саучеснике у Зајечарској буни; да су зајечарском буном више изненађени чланови Главног одбора него ли извесни органи власти; ми смо невини, и молим суд да верује у нашу невиност.

После говора Периног, Рајовић констатује да је Пера Тодоровић исцрпно говорио у одбрану странке и Главног одбора, па стога скреће пажњу оптуженима да у својој одорани говоре само о себи, а о радик, странци и њеном Главном одбору само оно, што је Тодоровић пропустио рећи.

— Нека окривљени Раша Милошевић каже шта има у своју одбрану.

На позив председников одговорих ово:

— Као доказ, да чланови Глав, одбора радикалне странке и њени прваци из народа, народни посланици нису припремали буну, нека послужи овај факт.