Тимочка буна 1883. године

187

одбор противан њиховом поступку. Али у залуд! Требала јевојска доћи де им утера памет у главу, да их похвата,

Аца Станојевић, који није успео да одврати своје Књажевчане од покрета, напушта Књажевац и прелази преко границе у Бугарску, и пише ми: „кад будеш примио ово писмо, ја ћу већ бити у Бугарској“. То исто ради и Љуба Дидић, Али њега неки сељаци близу границе хватају и предају га властима, које га спроводе у Зајечар.

У Алексинцу, вођа усташа, Коле Кнежевић, успео је само да притвори председника, Јову Несторовића, напредњака, кога су Алексинчани иначе волели, и побуна је завршена у томекрају чим се појавила војска.

Крушевачки округ није ни прстом макнуо. Серафима НеГотинца, трговца из Крушевца, који тек што се вратио беше из Београда, окриве да је покушао да поквари железничку пругу код Сталаћа, да би спречио транспорт војске, али у томе није успео; неуспевши, крио се по Крушевцу, али га власт пронађе и спроведе у Зајечар, где га преки суд осуди на смрт и по пресуди овога суда буде стрељан на Краљевици 7, лецембра. Војска је отпочела на тражење полицијске власти, да хвата и апси виђеније радикале; спроводила их је у Зајечар, где их је преки суд кратким путем осуђивао неке на смрт, неке на робију и затвор, већину су ипак ослобођавали, јер неко треба и земљу да обрађује. Е

Оне, који су били осуђени на смрт, спроводили су одмах до испод Краљевице, брдашце близу Зајечара,и ту су их стрељали. Виђеније пак радикале, осуђене на смрт, спроводили су у њихова места и тамо су их стрељали пред очима њихове родбине и њихових суграђана. Кола Кнежевића, вођу бунтовника из Алексинца, стрељали су на Рујевици, брду близу вароши, а поп Лазу Мартиновића, посланика, у селу Прћиловици.

У Београду је било све престрављено. И ако се ко зауимао за неке затворенике, то нису били радикали београдски. За неке су се заузимали либерали од утицаја код Краља Милана, јер су их породичне везе и пријатељство везивали са осуђеним радикалима. Јова Крсмановић, богати и виђени београдски трговац, родом из Босне, либерал, лично се заузима код Краља Милана за Аничића, трговца из Књажевца, који је у раним годинама дошао у Књажевац са далматинског приморја. Стојан Новаковић заузимао се за своје професоре: Гигу Гершића, Јована Ђају и Андру Николића, Моја супруга развила је била своју акцију и преко Краљице Наталије, и преко руског посланика Персијанија и самога Браја, немачког посланика, ПерСијани нам је много помогао не лично и непосредно него преко Браја, свога доброг пријатеља, кога је молио да умилостиви. Краља Милана. Доктор Марија Зиболд. познати лекар београдском грађанству, досађивала је Брагу својим молбама,