Тимочка буна 1883. године

186

врата апсанска официр, Љуба, син Милосава Лешјанина, наш познаник, кога замолисмо да нас извуче из ове собе. Изгледа, као. да је и он нас тражио. Једва се извукосмо. На нашу интервенцију и остале осуђенике разместе по осталим апсанским локалима.

- (Собом поведосмо ипопа Данила Анђелковића, и сместисмо се у истој кући, у којој смо преноћили, кад смо путовали за Зајечар, у кући таста попа Маринка Ивковића.

Сутра дан, 8. дец. око 8 часова, пођосмо из Бољевца, у подно стигосмо на Стражу, а око 5 часова бесмо у Параћину. Овде нас поређаше у двојне редове пред једном механом; прозову нас, да се увере да ли смо сви на броју, па нас онда распореде: неке по механским собама, а неке у самој механској кафани.

Ту смо преноћили, и 9. децембра потоваре нас у отворене вагоне и отпутујемо из Параћина: неки за Београд преко Смедерева, а нас четворица преко Осипаонице у Пожаревац, где стигосмо око 5 чесова у вече.

У пожаревачком затвору нас дочека Молеровић, управник Казненог Завода, и Стојан Протић, који већ од маја месеца издржава затвор по штампарским кривицама, као уредник „Самоуправе“. Шта се дешавало у Београду за време нашег суђења у Зајечару.

Државни удар што га изврши краљ Милан, беше веома тежак и осетан и по наси по земљу. Краљ Милан је био „навукао чизме“ и само гази. Побуну, која је никла без икакве организације и спремања, угушио је краљ Милан при првом сусрету регуларне војске са импровизираном војском попа Маринка и Веселиновића. Чим је редовна војска заменила сејмене и изашла пред бунтовнике, одмах је и побуне нестало. Војска је избегавала да употреби ватрено оружје, али није ни потребе имала, јер чим се војска појавила, побуњеници су се растурали у своја села, враћали су се кућама својим, и војници су их после као бунтовнике извлачили из њихових кућа и појата без икаквог отпора.

У први мах су побуњеници, у неким местима, позатварали месне државне, полицијске па и судске власти, али су их ускоро пуштали из затвора или они сами, или су чиновници сами напустили апсане, јер су се и сами импровизовани там“ ничари разишли својим кућама, чим се чуло да долази војска у њихове крајеве. Виђенији радикали у побуњеним крајевима покушали су да одврате народ од побуне, од прегањања са сејменима, али нису у томе успели. Књажевчана су чак пошли против Зајечараца, јер ови нису хтели примити никаквог учешћа

у изгредима сеоским. Чланови месног одбора у Зајечару и3-

лазе пред Књажевчане до Краљевог села, и саветују им да се окану свога лудог покушаја; саопштавају им, да је Главни