Тимочка буна 1883. године

. 189»

љица Наталија звала себи Д-р Лазу Докића, саопштила му цео ток разговора између ње и Краља Милана, и замслила га је да одма оде мојој супрузи и саопшти јој: да верује само оним вестима о судбини свога супруга, које јој саопшти краљица. преко Докића, никаквим другим вестима да не верује, „Кажитегоспођи Милошевић, да ће њен муж остати жив, да ћу јој ја прва саопштити пресуду преког суда; пре тога нека не верује никаквим вестима и нека буде спокојна у интересу свога здравља. и онога што носи,. Д-р Докић је ово одмах саопштио мојој супрузи. .

(Ово лопније сазнање потврђује и оно поверљиво саопштење Миленка Жујовића, секретара преког суда, који ма је рекго да је одиста постојало и друго писмо Аце Станојевића, упућено мени, чије сам постојање ја тако енергично порицао на преком суду и које се није могло наћи у оној сандучари, која је служила као архива.

У Београду су предузете биле мере, да Рајевић не изврши пресуду преког суда над члановима Главног одбора пре него“ што се то одобри од стране Министра председника, односно самог Краља. По одредбама преког суда, пресуда се је могла одмах извршити после изрицања: није било никакве више инстанције, којој би се могла поднети жалба. У Београду су се с разлогом бринули, да Рајевић, како је Бог дао не изврши пресуду одмах, стога му је наређено, да пресуду над члановима Главног одбора ке извршује пре него што добије одобрење.

Друго једно питање, које је било скопчано са извршењем краљевог обећања, било је то: да ли ће осуђени чланови Гл. одбора, осуђени на смрт, молити за помиловање.

Читаоци ће се сетити, да је Рајевић, пре саопштења пресуде члановима Главног одбора, изашао из заседања, прошао између нас кроз ходник и отишао у телеграф. Том приликом је Рајевић саопштио телеграфској станици у Министарству Унутрашњих Дела, где је дежурни телеграфиста био Радоје“ Радојловић, да се извести његово Величанство краљ, да је преки суд осудио, Перу и мене на смрт, Таушановића на 7 а Пају Михаиловића на 5 год. затвора, и моли да му се одговори: да ли може такву пресуду саопштити осуђенима. Министар председник, Никола Христић, прими ту депешу и поднесе је на увиђај Краљу. Рајевићу се одмах одговори да се пресуда одобрава али му се нарочито нагласи да се не извршује док се не добије одобрење за то. Читаоци ће се сетити да се Рајевић. вратио из телеграфа кроз четврт часа, и да нам је одмах пресуда саопштена.

Пошто нам је пресуда саопштена, у двору је неко кратко време трајала узнемиреност: да ли ће осуђени на смрт молити за помиловање. Јер би за краља врло незгодно било да испуни дату реч, да ће нас помиловати, ако не будемо молили за милост. Добри Радоје Радојловић, телеграфиста у министарској