Тимочка буна 1883. године

191

да јој се допусти да види своје дете, добије 20. новембра, на дан рођења моје кћери од моје ћерчице писмо, којим јој захваљује уобичајеним редом сваке године овога дана за спасени живот свога оца. Добивши ово писмо краљица Наталија одмах замоли моју супругу да јој доведе или пошље дете, за чије је рођење везано спасење живота два члана главног одбора радикалне странке. Моја се супруга одазове позиву њеном. Видевши моју ћерчицу краљица је горко плакала. „Сад разумем душевно стање госп. Милошевића оног тренутка кад му је саопштена смртна пресуда; сад и сама осећам шта значи кад дете изгуби оца или отац дете, а несретна мајка још јаче осећа од опа; сад осећам сву горчину таквог несрећног живота“, држећи у своме крилу моју Спомену, краљица је горко плакала. Тежак је тренутак био и за њу као мајку. Како се времена мењају.

Политичка се ситуација променула, али моје дете и његови родитељи живо осећају и сећају се доброчинства што им га је учинила краљица Наталија. Е

Јадна жена, шта је тек имала да доживи и преживи !

А колико је деце остало без родитеља: згњечила их чизма краља Милана; колико је жена остало без својих мужева; у црно их завила бездушност краља Милана; колико је деце бораца за слободу ове земље и њеног напретка остало незбринуто! Да ли се радикална странка доцније достојно одужила сени својих првака, који су погинули убеђени, да ће њихови другови, поштеђени од палаче политичких џелата, водити бригу о њиховој деци, да ће се сећати својих другова. Да ли 7 Да лиг

Да ли је Главни одбор Народне радикалне странке или ма који његов члан а поглавито његов председник Никола П. Пашић знао за тимочку (зајечарску) буву.

Да бисмо на горња питања одговорили, треба имати на уму да народна радик. странка по своме програму није превратничка. Још и нешто више. Она је у томе програму, по коме се радикални скупштински клуб организовао јануара 1881. год, и по коме се и радикална странка дефинитивно организовала 1872. год. признала монархију као облик државног уређења, и то монархију с народном династијом Обреновића. Монархични облик владавине под династијом Обреновића био је истакнут у радик. програму, и нико тада међу радикалима није ни покушавао да сакупља радикале под другом политичком заставом.

Али иако је она истакла у своме програму монархију као „облик владавине, па чак и династију Обреновића примила и ставила ван дискусије, ипак она није била странка династијашка, а ни странка монархична. ЕЊој је главни циљ био да оствари свој програм државног уређења, да промени Устав у духу демократском, како би само карод јединибио „извори утока