Тимочка буна 1883. године

257

они сами себе не жале. Нема се разлога жалити људе, који су се тако решили да дижу буне. Најзад господо, и у прављењу буне има неке поезије. Кад хоће да погине, пустите га нека погине. Тако се ствар мора ценити кад је реч о правим револуционарима. Има ли пак у друштву људи којихоће да дижу буну, да друге подстичу да се убијају, а они сами да буду заклоњени, онда такве људе не треба да штеди само друштво. За праве револуционаре не треба заштите, јер они сами себе не штеде, ако не победе, а за политичке лоле и шерете, који натуткају друге да се буне, а сами иза кулиса посматрају пламен који су распалили, таквим положарама не треба дати никакве законске заштите, јер је они не заслужују. Да наведем неколико конкретних случајева. Представите ви себи да смо ми решили да се укине смртна казна, и она се укине. Замислите једну групу људа, која за време рата, или баш у редовним приликама, ради на издајству своје земље, свога краља, а у корист неке стране државе, шта мислите, господо, треба ли такве људе штедети од смртне казнер Хоћете ли милости за такве људе. Хтео бих да вам изнесем сву страхоту таквог једног примера, такве велеиздаје, али не могу да вам нађем згодан пример. Узмите, господо, једну владу, да она учини издајство према земљи или краљу. Шта би ви радили с таквом једном владом и то српском владом! Зар такве људе треба казнити затвором Зар рука Србинова да издајнике министре храни, зар она да дода воде издајницима министримар Не господо, ви се не би уздржали а да такве министре камењем не затрпате. Можда ће многи одговорити: па лепо, да усвојимо смртну казну за такве случајеве, али где су нам гаранције, да поред издајника министара не плати главом и какав невин човекг Може и то бити. Зајечарска буна сведочи да и то може бити.

Десила се, господо, зајечарска буна и ако Главни одбор радикалне странке није знао за њу. Бог нека ми је сведок да Главни одбор није знао за ту буну, али нашим политичким противницима изгледало је, да је немогућно да ми за то нисмо знали. Често сам говорио својим друговима: ама људи, можда су наши противници баш и убеђени да смо ми буну дигли, или бар да смо за њу знали. Зар би се могло веровати да Милутин Гарашанин не зна за буну, коју би дигли Милош Глишић, Жунић, Крупежевић 2 Исто тако они нису могли веровати да Главни одбор радикалне странке није знао за буну коју је дигао поп Маринко, Љуба Дидић и други одлични чланови наше странке. Нама се говорило да смо нашом буном учинили те је Аустро-Угарска спремила била неколико корпуса војске и да је готова била сваког тренутка да пређе границу и да се буна раширила, она би и прешла. Говорили су, како смо буном ишли на руку непријатељу да Србијом овлада. Можда је и било и таквих, који су говорили да смо били потплаћени од Аустрије да такву несрећу учинимо у земљи, Не верујем да је ово говорено тек онако ради параде, било је међу нашим непријате-