Тимочка буна 1883. године

228

љима људи, који су уту машту веровали, Али замислите да је тада Русија спремила неколико корпуса војске, сви би веровали да смо буну направили у споразуму са Русијом, да имамо намеру да краља и земљу издамо Русији. Зар ако ставите у Устав да се смрћу може казнити само за велеиздају, зар мислите да се и најневинија буна не може обележита као таква која служи интересима какве стране државе» Ако дакле метнете тако ограничење, т. ј. да се смрћу казне само велеиздаје, онда су могућне злоупотребе, а и кад не би било злоупотреба, ипак се широм отварају врата бунама и превратима. — Кад би се господо укинула смртна казна, ко ми јамчи, да се такви бунтовници неби опет смрћу казнили, само не судским него другим путем. Да вам наведем један практичан разлог. Рецимо, замислемо, ја сам министар унутрашњих дела. Тамо негде на Руднику, буна. Подигли је моји политички протизници. За оне који дижу буне нема смртне казне. Онај, који је дигао буну, зна ово врло добро, зато и буни. Знајући и ја то, као министар, ја бих онда команданту који полази да угуши буну дао листу првих бунтовника и рекао'бих му: све да ми стрељаш, Могућност је, господо, ту. Али се врло лако може десити, да сам ја врло рђаво обавештен. Може бити, баш ти људи, које сам ја забележио да побију, нису криви, и можда би те људе редован суд ослободио као невине. Питам вас господо: шта је боље, да ја мучки убијем те људе, или је бољеда их суди редован суд, који ће расправљати једино по правди и закону 2 Ја господо више налазим гаранције у суду, макар и било смртне казне, него у самовољи једног министра, па макар смртна казна и била укинута. Опасност је господо, да ћемо се без суда убијати ако се укине смртна казна редовним судовима досуђивана, а то је корак назад. Кад ово говорим, ја имам на уму људе, који ће вршити овај Устав. Наш нарашштај, ми ћемо га вршити, ми овакви какви смо. Један је од господе рекао да треба издвојити политичке кривице од простих злочина. Да се запитамо: шта је ове људе наторало да предложе ово издвајање, да например не казне смргу онога који украде какво ралог Какве су их побуде довеле до таквог једног убеђења > Те су потребе у злоупотребама које су чињене у овом правцу, кад помислим да једне ноћи може доћи власт у мој стан, извући ме из кревета, затворити ме и казнити ме смрћу за дела која сам учинио по другом закону и за која сам по том закону већ кажњен, или за дело о коме ама баш ништа не знам, и кад помислим да се тако што може десити и у будуће, онда сваки може доћи до убеђења да треба предузети све мере, како бисмо се спасли таквог белаја, Страшно је и помислити да ме могу одвући, оковати, на смрт осудити, а дами ни парченцета хартије не покажу која би ме теретила, него ме на смрт осудити што сам писад по новинама. Преки суд довео је буну у везу са писањем по новинама. Без сумње има неке везе, јер нема ни једног историјског догађаја или друштвене појаве, која би била