Тимочка буна 1883. године

260

ствар. А такве су биле беседе господе предговорника а нарочито г. П. Тодоровића, који је моје мисли исцрпно погодио. И при свем том, господо, ма да је ово питање о смртној казни за политичке кривце довољно расветљено, Ја ипак хоћу дан с моје стране кажем неколико речи тим пре, што су у самој

дискусији овога питања пале неке речи, које ваља објаснити. Дискусија о чл. 12. овога нацрта траје дуго, истина не

о самом чл, 12. колико о оном додатку, што га је предложио г. Сима Несторовић, а који гласи: да се смртна казна укине за политичке кривце. Г. Несторовић је овај свој предлог мотивисао тиме, што је рекао: да је од многих и бољих и ученијих људи чуо да смртне казне за политичке преступнике не треба да буду. Г. Несторовић је поткрепио ово и тиме, што је и сам лично дошао до убеђења, да смртну казну за политичке кривце ваља укинути. Истина, г. Несторовић своје такво мишљење није објаснио, али је оставио другим да то учине. Он је господо, чак апеловао на свога Краља, да Ја, који излазим народу с оваквим слободоумним пројектом Устава, у коме се како г. Несторовић каже, налазе врло многе политичке и грађанске слободе, који се одликује слободоумним духом, да Ја од своје стране пружим народу још један доказ више мога слободоумља, да Ја предложим и дам Свој пристанак: да се смртна казна за политичке кривце укине, и да се то наређење унесе у сам Устав. Овај апел, господо, изазвао ме је, дан Ја кажем 0 овоме питању Своје мишљење. Да ово учиним нарочито ме је изаавало, сажаљења достојно, мижљење г. Симе Несторовића, да док ми имамо 20 батаљона војника, не треба се буне бојати, и да ћемо са толико војске моћи угушити сваки бунтсвнички покрет, Жао ми је, господо, да се овакве речи чују у овоме одабраном скупу, жао ми је да чујем једног одличног грађанина, да улогу Моје храбре војске своди на дужност жандарма, жао ми је, што се износи као задатек војске оно, на што се она само у неодољивој нужди употребљује што сене налази виша цељ, светији задатак, коме војска служи,

Г. Несторовић је казао, да ћемо учинити један велики грех ако и његов додатак не угесемо у Устав, да ће можда у Великој Народној Скупштини бити говора, да ће сеу њој наћи људи, који ће тражити, да се смртна казна укине, и да је ито довољан разлог да се његово мишљење усвоји.

Господо, Ја вам отворено кажем, да је свде г. Несторовић незгодно апеловао на Велику Народну Скупштину. Ми смо се овде скупили из свију политичких странака; ту је све најбоље и најодличније што једна странка може да да; скупили смо се да заједничким споразумом такав нацрт устава донесемо, какав ми сматрамо да ће најбољи бити, а не да се обазиремо на то, како ће једна или друга уставна мера бити примљена од Велике Народне Скупштине. Жалосно би билс, кад би Велика Народна Скупштина одбацила као рђав овај пројект Устава,