Тимочка буна 1883. године

261

за који се изјасни збор од првака свију три политичких странака, за који се изјасне толика, за овај посао, компетентна лица наше интелигенције. Најзад, господо, било шта било, али овде ваља знати, да ми израђујемо овај нацрт не с обзиром на то шта бе рећи Велика Народна Скупштина, него шта је добро по народ и његов правилан развитак, шта најзад ми мислимо да је добро и корисно унети уову нову уставну зграду. Нећу да улазим у претресање мотива; који су побудили г. Несторовића да изнесе ово шкакљиво питање, како га назва г. Гершић, јер мислим, да је и на вас његов предлог учинио исти утисак, који и на Мене, да их се и ви сами можете сетити. Но г. С. Несторовић није сам остао у своме захтеву, њега у овоме питању помогао с научним доказима г. Г. Гершић. Г. Гершић, делећи смртну казну за просте злочинце од смртне казне за политичке кривце, имао је доброту, да своје назоре поткрепи и мњењима појединих светских, признатих научара,

ВЕ-

мртна казна укине за политичке кривце, кад би могао из са да устане, па да дође у садању Србију нашу, кад би чуо оне страшне примере, што их је с толико вештине умео да наслика г. П. Тодоровић, — он би онда насигурно рекао, да оно своје мишљење, које је исказао за један културан народ, за јелну образовану земљу, тај исти Гизо, велим, можда би нашао, да таква једна земља, као што је наша Србија, која живи својим животом и не пуних седамдесет година, и у којој су се за тако кратко време развиле најотровније мржње међу њепим рођеним синовима, између појединих политичких странака, да таква једна земља не може да се користи оном повластицом, коју ужива једна образованија земља, и да би била највећа опасност укинути смртну казну за политичке кривце у земљи, где су распаљене политичке страсти и заоштрени политички односи до свога врхунца. У таквој земљи, господо, Гизо би гласао за смртну казну за политичке кривце.

Осим теорије и мњења појединих признатих научара, г. Гершић је призвао у помоћ и државничко искуство појединих земаља; позвао се на многе државе, у којима је смртна казна укинута. Напомиње Италију и Германију, где су смртне казне за политичке кривце укинуте. Да у Италији, која је позната са својега убојишта, ипак се решила на укидање смртне казне за политичке кривце. Али господин Гершић заборавља, да нам каже време, кад је та казна укинута; заборавља да каже да је Италија укинула смртну казну за политичке кривце тек онда, кад је извршила своје уједињење и ослобођење; заборавља да У њој нема разних династија, које би подривале престб једна другој; заборавља да је положај Италије такав, да се у њојне укрштају интереси разних сила, као што је, по несрећи, поло-