Тимочка буна 1883. године

265

да ми објасни: зашто у њега није и овај захтев ушао» Ма какав био његов одговор, једно морам рећи онима, који траже укинуће смртне казне за политичке кривце: не морате, господо, да у овом новом Уставу пишете глорификације Зајечарској буни. Јер кал ви ово тражите сад, после те буне, онда ви одобравате буне и дајете народу право да се буни и зајамчавате му самим Уставом, да за буну неће бити смрћу кажњен,

Ја сам, господо, начелно противан да се захтев г. Несто"ровића у Устав уноси. Ја не примам предлог г. Несторовића, а молим и збор да га одбаци.

Такав је предлог био и у ужем одбору; пред одбор га је изнео г. генерал Сава Грујић, али и он је изјавио, да жели смртну казну да задржи за хајдуке и велеиздају, као што је то и у Русији, али при том заборавља да Русија има свој Сибир. Налази да би ова мера, укинуће смртне казне, у опште било опасно, нити пак види разлику између једне и друге врсте "кривица. |

Ја сам, господо, казао шта сам имао да кажем, и сад стављам на гласање чл. 12, овог нацрта Устава: ко је за овај члан без додатка г. Несторовићевог, нека седи, а ко је против, нека устане. Устају г. Несторовић и г. Катић, већина седи, и с тога, проглашавам, да је чл. 12. примљен,

Катић. Молим за реч. Величанствс. Не дам Вам реч.

После овог краљевог говора настао је одмор. Чланови Уставотворног одбора су под утисцима Периног и краљевог говора. Једногласна је оцена била, да таквих говора није било у српским скупштинама).

Код чл. 31. нацрта а чл. 32. пројектованог устава отпочела се чарка између Димитрија Катићаи краља Милана.

Тај члан гласио је: Све. државне власти врше своје дужности ло одредбама овог Устава.

Димитрије Катић изјављује да овај члан није потпун. У њему треба изрећи начело: народ је чзвори утока власти; само се њему имају покоравати све власти; не могу се обуставити ни устав земаљски ни закони; закони се могу доносити само по одредбама Уставом утврђеним.

Сви су били упрли очи у краља, који се почео нервозно врпољити после ове мирне Катићеве примедбе.

:) После краљевог говора ва време одмора, одајући по сали с Пером сусрећемо се с Д-р Владаном Ђорђевићем, који ослови Перу: „Ама Бога ти Перо, можеш ли ти да направиш од белога црно и од црнога бело. На шта му Пера одговори: Ти бар као лекар знаш да постоји болест очију, и што је за све нас бело, код болесника од такве болести је ждрно. Доктор махну руком, и рече Пери: Иди до ђавола,