Тимочка буна 1883. године

266

После неколико ситних стилистичких примедаба од некомпетентних личности, краљ и против усвојене праксе, стави овај члан на гласање, и једини Д. Катић гласа против.

Краљ Милан устаје и отпочиње: Ја сажаљевам ово понашање г. Катићево. Жалим што својим поступком изазива мене лично да о томе члану говорим, Ја нећу да испитујем побуде његовог захтева да се закони не могу мењати мимо одредбе уставом одређене. Али хоћу да га научим да разуме дух језика; хоћу да нагласим да се закови могу мењати, могу укидати, могу доносити, кад их доноси Народна Скупштина надлежна за доношење закона; али изјављујем да није сама Народна Скупштина, ни народ, једини извор власти, да није народ једини суверен. Господин Катић требао је бити потпуно искрен и рећи: Ја, као окорели радикалац, Поа краљем да гласам, изјављујем да гласам за Устав Паш: ћев, чији први члан гласи; „Српски народ је су ееј у Краљевини Србији. Из народа потиче свака власт. Народ је извор и утока сваке власти у држави“, Тако гласи тај члан, Кад јег. Катић казао своју примедбу на чл. 32. он је сигурно мислио на поменуту

одредбу Пашићевог Устава Али г. Катић заборавља, дајенкраљ нека власт, да није народ једини суверен. Господо, редак је пример да један владалац силази са свога престола међу најистакнутије политичаре свога народа и споразумно с њим утврђује уставне одредбе своје земље. Кад сам се решио да дам пуну слободу говора сарадницима на њему, онда је оправдано, да краљ који председава овоме збору, који му је дао потпуно демократски тип, заслужује да се бар у очи не вређа, да му се озде не спори оно право, које он поштује и вама, представницима народа. Нисам ја, г. Катићу које-ко ; ја сам краљ Милан | наследник Милоша Великог, који је заједно с вашим претцима стварао ову државу, коме је народ признао оно што Ви мени оспоравате. Е! видите господине Катићу, ја хоћу да суверенитет делим с народом, и не дам да ми га Ви сдузимате. Будите једном начисто с таквим мојим мишљењем. Не треба никад да заборавите да ја припадам једном српском дому, чији је домаћин створио ову државу, с којом су чврсто везани наша земља и сва њена права. Само будно око и бистра памет Милошева и Михаила могли су створити ово што данас имамо, захваљујући топлој и искреној потпори српског народа. Ви хоћете да оспорите мојој династији права која је она задобила. Милоши Михаило нису бегали Турцима у град београдски него су бегали из града турског у народ, да с њим деле судбину народа. Протестујем г. Катићу против Ваших речи, и не дам да народ буде једини суверен, да он буде извор и утока власти. То разумите истиме рачунајте.“

Катић тражи реч.

Краљ га прекида: Не дам.