Тимочка буна 1883. године

270

народу на најјачи и одсудан отпор, и нема тога ауторитета, који би у стању био да ту установу брани у Народној Скупштини, која би имала да усвоји Устав са дводомним законодавством. Најзад, и да се такав један ауторитет стави у борбу са народом за какву корисну ствар, али нашта забадати трн у здраву ногу за јелну установу од сумњиве користи и потребе. Због ове установе долазити у опреку са народним расположењем значи распаљивати ватру, која би могла прогутати и сав овај наш племенити посао и створити велику несрећу. Први и главни разлог за стварање ове Установе и за њену корисну „функцију немају код нас оснсва ни услова.

Позивати се на странке земље и на корисно функционисање ове Установе у страним државама — нема места, јер овај систем „није постао у њима стога што је корисна Установа, него што "је аристокрација, која је свагда у мањини била, хтела законским путем бранити своја права, која би силом изгубила. Дакле, ни тамо она није установљена зато што је корисна била, него што "је тај законодавни систем био основа, на којој су се измирили „спорни интереси завађених класа. Није та Установ, горњи дом, установљена да би законе доносили људи хладнокрвни и ква„лификовани за тај посао, не, установа горњег дома при њеном оснивању имала је дужност да брани право племства, а доцније -се извргла у једну установу, која је чувала земљу од примања пренагљених и рђавих закона, што их је доњи дом доносио. Код нас нема сталежа, цео народ је један сталеж и нема потребе да стварамо горњи дом, који би силом околности створио једну квалификовану скупштину, која би подметала ногу правом, нормалном народном развићу.

Други разлог има свога основа, јер се оснива на државним потребама. Истина је, да се у представнаштву од једног дома може донети какав закон без довољног размишљања, може донети закон без довољно оправдане потребе државне. Али ја ипак тврдим, да кад погледам на једну од земаља где постоји горњи дом, одмах видим, да се тамо, ако и нехотице долази до сукоба између једног и другог дома; чим такав представни систем постоји, народ не може да трпи да му се неко истакне за тутора, па макар то и не онла установа од племства него од чланова који по положају долазе у такав један дом. Народ чак сматра, да ако његова скупштина и донесе какав закон непотпун, сна је ту, и она ће тај закон исправити. Народни посланици су у непосредном додиру с народом, и они ће лакше схватити погрешку, која је учињена донесеним законом. А тамо где постоје домови, тамо се води борба између њих, и од те борбе пати сам народ; тукле се јетрве преко свекрве. Цела та борба између та два дома није нам потребна, и зло је много веће од те борбе него ли од непотпуности каквог донесеног закона, која се свагда лако поправити може. Али у крајњем случају, ипак се у ствари сва законодавна функција своди на једно тело. И у самој Енглеској доњи дом је главни решавајући