Тимочка буна 1883. године

283:

одбачен дводомни систем, онда је обезбеђено било учешће интелигенције у Народној Скупштини. Било је просвећених умова, великих патриота и бораца права и широке уставности, као што је Стојан Бошковић, који је био против учешћа чиновника у Нар. Скупштини, Он се никако није могао помирити с таквом једном уставном одредбом и администрацијом на њој заснованој, да један чиновник-посланик изјави у Нар. Скупштини „неповерење“ своме министру; такву субординацију он не разуме. Нека интелигенција улази у Народну Скупштину, нека су јој скупштинска врата широм отворена, нека у њу улази на исти начин на који улази и сваки други народни посланик, без нарочитих привилегија, али нека не улази у њу интелигентан човек као чиновник, рекао је Стојан Бошковић, беспорно. слободоуман човек.

Милојко Лешјанин. Поводом чл. 86., којим се забрањује официрима активним и војницима под заставом да могу гласати, Милојко Лешјанин, ђенерал рекао је ово: ;

Официри српске војске плаћају и општини и држави све дажбине као и остали српски грађани. Међутим српски официри лишени су сваког политичког учешћа у држави и општини. Бивало је примера, да општински добошар позивајући грађане на гласање за избор општинских часника, ређа јавно пред својим радозналим слушаоцима све који имају право гласа, па завршује такву општинску објаву овим речима: да тога права немају: официри, војници, скитнице и они који су под полицијским надзором и који су лишени грађанских права“, кроз уста спштинског добошара закон ставља на равну ногу официре са последњим друштвеним олошем. Оправдано би било, да се официрима да право учешћа у општинским пословима, исто тако могло би се дати право официрима и у недејству да могу бирати и бити бирани и за народне посланике, Нисам за то да се војска може мешати у политику, али би се официрима, као интелигентним људима, могло допустити, као и осталим грађанима, да могу вршити своје грађанске дужности као и остали грађани. Ј

Краљ Милан је одмах реагирао на овај предлог.

Жао ми је, да онај који је искрено бранио права интелигенције и тражио да се она изравна са осталим грађанима у вршењу својих политичких права идужности, да тај човек буде против овог предлога ђенерала Лешјанина. Ја сам задахнут најлепшим мислима о мојој војсци, О мојим официрима; ја сам више него сваки други способан и надлежан да ценим дух моје војске, да знам све. њене добре стране, све њене врлине. Имам за собом три рата, делио сам с мојом војском и зло им добро, и радост и жалост; њени болови били су моји; моја брига није их никад напуштала; она је чинила колико је могла и за земљу и за престо; она је свагда била на висини свога, положаја. Да ли би сад била награда за њу да јој дамо право: