Тимочка буна 1883. године

290

да ће се или примити овај Устав онакав какав изађе из овога збора, или ће остати стари Устав. Ако се ово дело прими, сматрам да је оно заједничко. Да сам, господо, овај Устав писао сам, можда бих се и погађао с овом или оном странком. Али кад то није само Моје дело, него дело свију нас, свију странака, онда Ја немам права да са ма којом странком посебице ступам у преговоре. Кад бих сам писао нацрт Устава, можда бих га и друкчије написао. Можда, господо, има у овом Уставу много чланова који се и Мени не допадају, али пошто сте се ви у томе споразумели, Ја сам држао да немам права да овај споразум кварим. Ја господо, чиним велике жртве из љубави према срећи и напретку ове земље која је нама свима мила идрага. Ја у овом последњем тренутку чиним последњи апел на све политичке странке представљене у овом збору, а тако исто и на људе пуне и знањаи искуства који су овде, а који не припадају ни једној странци и позивам: их да у овом последњем тренутку даду своје свечано обећање да ће за Устав гласати не само они лично, него да ће пора-

дити и код својих једномишљеника да се овај Устав у Великој Народној Скупштини прими без икакве измене, обавештавајући сваког и уверити га, да другојачије неће и не може бити.

Сматрао сам за своју патриотску дужност, да јасно, отворено и несумњиво напоменем и либералној и радикалној странци, јер кад им отворено не бих казао како гледам ову ствар, Ја бих грешио.

Дајем вам четврт или пола часа времена, споразумите Сб, одвојивши се по групама, хоћете ли као странке и као појединци

лати свој глас или за или против овог нацрта Устава.

Резултат овог споразумевања био је тај, да је и Гарашанин изјавио да ће он и његова странка гласати за овај нацрт Устава, и објаснио је овом приликом зашто је у последњој седници био против попуштања захтевима радикалне странке, и при томе би сад остао. Али пошто је ово непопуштање пренесено на сасвим други терен, на питање „вере или певере“, онла

изјављује да напредна странка није ни досада била невера па неће ни у овој прилици.

Краљ Милан је прозивао све присутне да гласају. Димитрији Катић није гласао ни за ни против, јер није бно на свима седницама одборским,

Сутра дан, 10. децембра било је потписивање нацрта Устава.

Столу, на коме су потписивали чланови Уставотворног одбора усвојени нацрт Устава, пришли су и Ранко Тајсић и Димитрије Катић, први из Драгеча а други из Ресаве. Димитрије Катић изјави да не може потписати нацрт Устава без стављања извесних примедаба, Ова изјава Катићева дала је повода Краљу Милану, да, и не чекајући да чује те Катићеве