Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

16

оценити његову ерудицију. Ја сам био у толико срећнијем положају што сам раније свршио једну од чувенијих војних школа у Јевропи, руску Николајевску Ђенерлштабну Академију у Петрограду, а после сам био и професор Ратне Историје на нашој Војној Академији, па, служећи у Главном Ђенералштабу са разним начелницима почев од ђенерала Д. чијој сам се ерудицији не само ја, но и сви ђенералштабни официри у Главном Ђенералштабу увек дивили, могао сам сазнати и приближну њихову спрему, јер сам и сам стално пратио војну науку као и њезине прогресе учећи друге, па дакле и себе. По моме мишљењу Путник није био прави Стратег, нити је познавао дубље ту науку. Он је обрађивао технику вођења рата-Ђенералштабну службу (Стратегију начелника штаба типа Бертијевог, а не типа као што је био Молтке старији, Конрад или Лудендорф), коју је и написао, и то је од најбољих дела те врсте у нашој тадашњој војној књижевности. Ни један од новијих ратова није он у детаљу простудовао, нити је знао. Ово сам ја имао прилике уверити се из испитних комисија у којима сам ја ђенералштабне приправнике и ђенералштабие официре испитавао из Ратне Историје, а Путник је бивао председник. Поред овога Путник је био и физички знатно оронуо још у мару, а за време рата ова му се болест још и потенцирала (у јакој мери и повећала.) У Тактици семного боље разумевао због њезине свезе са Ђенералштабном службд. По карактеру Путник је био ситничар, пристрастан и из гледао је као циник. Радо је исмејао своје противнике, обично старије официре, и то пред млађима, а и у масним причама приповедајући их, није се либио присуства својих потчињених Први пут у животу чуо сам из његових уста изразе „ешкија“ „зејбек“ и т. д., кад је обично хтео кога да исмеје придавајући му те и сличне епитете. Све ово говори да он није имао велику душу, а ум и интелигенција били су му осредњи. Према свему реченоме, ма ко да је био на његову месту од тадашњих наших виших ђенералштабних официра или ђенерала, не би био испод нивоа Путника. Јер, наша вишегодишња припрема у миру, добро наоружање, склапање Балканског Савеза, а у то још и утицај Вукових песама на душу нашега народа, у току више деценија, а које су се песме певале, читале у школи, цркви, касарни, по општинама и т. д. учинили су да смо ми сви тежили и радили на освети Косова. Нас су још од малена мајке за то спремале, а у школама и касарнама припо-