Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

15

Нешић, а у Медвеђи, где сам и ја био, био је ђенералштабни п.пуковник Живојин Р. Мишић, наш доцније прослављени војвода. Путовање и рад на терену трајали су читави месец дана. Ето у овоме пројекту рада нема ни Ибарске војске, као ни Јаворске бригаде, ма да је претпоставка наше једноборство противу Турака. Међутим, пред Прзи Балкански Рат Путник има за савезнике још три балканске хришћанске државе, па на главном операциском правцу у битку код Куманова он доводи свега 4 */2 дивизије од 11 наших пешадиских дивизија (имали смо Моравску и Јаворску бригаду, као и још неке прекобројне пешадиске пукове, који нису били у саставу дивизија), дакле само око 40°/ о оперативне снаге. Према овоме, на овоме груписању стратегијском развоју радило се још раније при разним претпоставкама, почев можда још од начелника Главног Ђенералштаба почив. ђенерала М. Лешанина, па је група код Врање увек била од најјачих, па за то не може се то приписати само Путнику у заслугу. Његова је, пак, погрешка што је довео само 40°/ о целокупне наше снаге за главну битку. Још је његова погрешка што је био тако предуверен. да ће Турци бити на Овчем Пољу, а на линији Велес • Штип, па је и већину својих потчињених хипнотисао за ово. Међутим, како ће се позније видети, Турци су се груписали у хитњи за напад на нас код Куманова, далеко испред Велеса и Штипа, тога мађиског Овчег Поља ђенерала Путника, а наша Врховна Команда, као ни Команда I. Армије није то знала, нити је хтела знати ни после Кумановске битке, као што ће се то позније видети. Опасно је претпоставити да је непријатељ непокретан као погранични стубови, (каменови-пирамиде) и његову вољу узети и са њом располагати како ми хоћемо. Међутим воља непријатеља увек је загонетка која се нагађа, па зато се уопште при пројекту —плану не иде даље, но до првога судара са непријатељем, а даље се мере предузимају према резултатима тог првога судара, а чији се резултати у напред не могу предвидети. Мислим, да је у овоме нашем рату, руководна оперативна идеја после извршенога стратегијскога развоја требало да буде: наступати ка Вардару у циљу, да се тамо нађе главна турска војска истурена противу Србије, да се она нападне, потуче, и, по могућности, одбаци од Солуна на запад, у правцу Албаније. Ја сам са Путником и у миру радио у Главном Ђенералштабу, па, учествујући са њиме у разним комисијама, могао сам