Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

14

вано. Јачина Турака према нами била је му је непозната, бар он нама сакупљеним дивизијарима о снази Турака према нама, не рече. На овакав рад можда је навео Путника извештај нашег војног изасланика из Турске, још из мирног времена, који је доставио неке задатке фон дер Голца,којеје решавао са турским ђенералштабним официрима, а под претпоставком рата са Србима, па j'e Голц Турцима саветовао прикупљање на Овчем Пољу, а на линији Велес Штип. Ово је Путник примио као готово. Међутим, ова предувереност могла је имати судбоносаих последица по нас, да су Турци били нешто јачи на Маћедонском војишту. Куриозно је да се од ове хипнозе Путник није ослободио ни после већ добивене Кумановске битке. Многи приписују Путнику ово наше груписање, или како се то стручним језиком каже стратегијски развој наше војске у рату 1912. године, као искључиво његово лично дело. Међутим још у 1897. год., поводом грчко турскога рата, изведено је код нас једно велико ђенералштабно пуговање од самих ћенералштабних официра, и приправника, на коме сам и ја као ђенералштабни капетан и начелник штаба Тимочке Дивизиске Области, учествовао са овом и оваквом претпоставком, која нас .доста подсећа на наше груписање снаге пред рат 1912. године. „Општа претпоставка,, „Србија је у рату са Турском. План је рата српске војске у почетку дефанзиван, а доцније према приликама и офанзиван. На јужном фронту делови српске всјске имају се концентри■сати и то: „1. Моравска војска једна дивизија редовне и две ди.визије народне војске код Врање’. „2. Тоаличка војска једна дивизија редовне и једна народне војске као десна главна колона код Куршумлије, и једна дивизија народне војске као лева колона у Медвеђи. „3. Резервна војска ■ — три дивизије редовне војске и коњичка бригада у долини Јужне Мораве, а на простору између Ниша и Лесковца. „Турска војска концентрише се на Косову према Куршумлији и Медвеђи и код Прешева код Врање но јачина ових војски као и план рата непознати су.“ Главни руковалац овог путовања био је тадањи начелник Тлавног Ђенералштаба пуковник Јован Атанацковић, а Министар Војни био је ђенерал Јов. Мишковић. У главном су биле три .групе. Код Врање руковалац је био ђенералштабни пуковник .Вукоман Арачић, у Топлици ђенералштабни пуковник Свет.