Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

13

војске, једну пољску батерију, */г ескадрона коњице са . водом болничара и пионира, према наређењу из I. Армије, упутио ка Кончулском теснацу, те смо тако са 4. 'h дивизије тукли одсудну битку код Куманова (дакле са мање од половине снаге, око 4О°/о), која нам је толико славе донела. Да је Путник боље био упознат са јачином Турака, као и да је прорачунао време, за које се они могу и где концентрисати, онда би увидео, а с обзиром на главно Тракијско војиште, као и на савез са Бугарима, Грцима и Црногорцима, да је тежиште за нас у Маћедонији (долина Јужне Мораве и Вардара) он би и I. Армију још појачао, а не одвојити засебну Ибарску војску (18-20.003 војника) и Јаворску бригаду, као да ова последња може нешто урадити према Аустрији, ако ова не би хтела бити неутрална. Cpeha је за нас, што су Турци били ратом изненађени, па су им Грци, као јачи у флоти, запречили превоз резервиста из Мале Азије 'преко Јегејског Мора, те су морали бити упућени сухим и жељезницом на правац ЦариградЈедрене, где су се опет Бугари, већ били испречили. И тако Турска није могла своју бројну надмоћност испољити, док су им трупе у Маћедонији биле врло ослабљене, јер су резервисте тога лета, после вежбања, отпустили кућама, не слутећи што им се припрема са савезом балканских држава. Па шта да кажемо за коњицу? Њој наређује Путаик да чека, еда ће јој се отворити место у Морави и Вардару. Међутим, њој је већ било отворено место на десном крилу I. Армије: од Врањека Куманову Скопљу. Ето овим се последњим правцем могла упутити, и, тада не би ми са завезаним очима ишли и били битку код Куманова, и не знајући да је то била главна битка. Па и да 8. октобра није коњица кренута, као и да нас није она известила на време 10. октобра да је наишла на јачу снагу Турака, ко зна како би смо ми могли још проћи у Кумановској битки, и ако смо скоро двојином били јачи у снази од Турака. Нама је много помогла наша - политика и дипломатија Стварање Балканског савеза, као и изненадност наше акције за Турке учинили су много. Поред тога и узимање од хуријета (1908. г.) и Хришћана у турску војску, љуто им се осветило, јер су се ти Хришћани, при првом неуспеху, у масама предавзли нама, деморалишући турску војску. Дакле, Путник је за основу свога ратног плана узео претпостазку, да he се Турци поуздано груписати на Овчем пољу, а на линији: Велес Штип, па је све према овоме и подеша-