Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године
ПРЕДГОВОР.
На доколици средио сам своје забелешке, по данима, о раду Тимочке Дивизије 11. поз. народне војске у Првом и Другом Балканском рату (1912. и 1913. године), чији сам командант био у оба ова рата. Издавањем ових Белешка сада, циљ ми је да изнесем праву истину о раду споменуте дивизије, као и суседа и виших инстанција, са којима сам био у ма каквој свези за време рада, те да допринесем историском описивању ових наших значајних ратова и да, тако, учиним и један прилог нашој неразвијеној војној науци, којој је, као што је познато, циљ да из верно и истинито представљених догађаја и факата критички извлачи поуке, како за садашњост, тако и за унапредак. На путу откривања истине, наука не трпи подешавање -факата и догађаја, јер ово води заблуди, што нарочито у војничком послу, може бити често врло опасно, па и катастрофално. Стога војна наука мора рушити и оне легенде, које створене на основи личних веза и рачуна, бацају лажну светлост на догађаје и на личности, које су у овима имале ма каквог удела. Војна наука у свему се ослања на искуства из прошлости, па ето зашто у њој догађаји и факта треба да су представљени управој-истинитој боји и светлости. Ако, при овоме, извесне личности озарене до сада ореолом незаслужене славе и величине, нешто и потамне, то се науке и поуке ништа не тиче, имајући у виду њезин виши задатак: истинита поука за садање и наредне нараштаје. Треба се учити, шта више, и туђим искуством, пошто своје скупо стаје. Али кад се има и своје властито искуство, нарочито ако *је оно тако богато као наше, онда је оно и драгоценије и скупље од туђега, само ако се према њему умемо критички и објективно односити, а не са предуверењем према појединим личностима, певајући им само химне и славопојке и где треба и где не треба.