Тимочка дивизија : II. поз. нар. војске у I. и II. балканском рату 1912-1913 године

Наша припрема за први Балкански Рат 1912

Рат 1912. год. затекао ме је на положају помоћника команданта Тимочке Дивизиске Области у Зајечару. Болешљиви тадашњи командант Тим. Див. Области пуковник Милош Пауновић (позније државни саветник) био је отишао на годишње ■боловање, и ја бејах одређен да га заступам са свима атрибутима команданта дивизије. Те године пред рат био сам са начелником дивизискога штаба, мајором Драгомиром Цветковићем, и у Артилериској Школи Гађања око 15 дана (на територији Моравске Дивизиске Области), камо беху упућени и остали команданти дивизиских области, ради одржавања јачег додира вишег командовања са тактиком брзометне артилерије. Поред овога водио сам на обавезна тактична путовања команданте пукова из Тимочке Дивизиске Области, међу којима беше и пуковник Милован Недић (командант XIV пука), који се позније, у ратовима 1912. и 1913. год., прославио као командант Моравске Дивизије 11. позива народне војске. Дакле, пред рат 1912. год. у војсци се радило журно и интезивно. У ваздуху се, тако рећи, осећао блиски рат. Наша четничка акција предузета почетком XX. века (1904. год.) заталасала је ове слојеве нашега друштва. Идеји реванша беше суђено да је до краја изведе моја генерација. Ова је идеја никла одмах после Косова, да се тек у XX. веку реализује. Не деценијама већ вековима су се напајале и васпитавале наше претходне генерације за освету Косова и „честитога кнез-Лазара“ (који погибе 1389. године на Косову, када пропаде и наша држава, кас што ускоро пропаде и наша независност). Према томе, ми нисмо ништа бољи •били од наших претходника, већ смо само били рођени у бољи час, у бољем и погоднијем времену, за остварање наше заветне мисли: ослобођење и уједињење браће која још беху под турском управом у Јевропи. Због ратних перипетија, као и напуштања отаџбине у 1915. години, доста ми је ратних бележака и записака погубљено, али,