Топола

318

своју старију, мудрију и снажнију браЕу: интереси једнпх неопходно морају бнти интереси других. Ту се ипсад старао да објасни како свеза између српске и руске народности није створена теоријом панславизма, на коју су и y самој Русији често гдедадп непрпјатељсЕИ, него да je понпЕда из неких општпх основа унутрашњег живота та оба народа. Заједно с тим вроз сву квнжицу развија се и довазује мисао о том важном значају који имају Срби у сред осталлх јужних Сдовена, и сдедственом о том неодољивом утпцају који Ье они пре иди посде иматп на судбу Турске и Аустрије. Заслуга je писца у томе што je он умео установити иравидан погдед на ствар, одвојити je од пансдавпстпчЕих теорпја и оденптп управо исторпјску важност задатог себп питава. Но његова Евижпца није постигла своју цељ. Она се нојавпда у центру немачке квпжевне трговпне и објашвавага политичен значај српског народа пред западном Европой, која неиријатељски гдеда на све само стали е едементе, на које се распада османска царевина. Та би ввпга била од веће користн кад би била написана п издана у Руспји, где су тако мало знали о народпма евроиене Турске и само правитељство и друштво. Најбоље je оценила ту книжицу аустријска вдада, која je тада боље познавала и праве тежње и праву снагу јужнпх Сдовена, него руска дипдомацнја. Није чудо, што, при таком значају Орба код јужних Сдовена, сама неутрадност Срба сматрада се као велика добит за савезне државе, које су одпочеде борбу са Русијом. Неутрадност Србпје била je призната самом Портом посредством нарочитог хатишериФа, нзданог при евршетку месеца ребпљ-евеља 1270 године (Децембра 1853). Тим хатишерпФОм, којп je прочитан у Београду Јануара 1854 године, Султан je сам непосредно, без договора са Русијом као иокровитељком Србије, потврдпо сва она права, која су дата српској кнежевпнп по пређашвпм договорпма Порте са Руспјом. ХатпшерпФ бпо je написан на пме књаза п Србија у нему изједначавада се са Бдашком и Моддавпјом, при том било je напоменуто и то, да рат пзмеђу Порте и Русије неће порушпти права српска и неће се дотаћи српскнх граница. Тим хатпшерпФОм Порта je тако рећп понпштпда покровптедство Руспје над Србпјом, које je припадало Русији по пређашњпм договорпма. Још пре него што je обнародован тај хатшперпФ, рускп конзуд Мухин прешао je из Београда у Земун са конзудском архивом; но Аустрпја постара се да га удали одатде, jep се још бојада руског утпцаја на српски народ. Бидп су истина и другп још узроцп пеповерева Аустрпје према Руспјп. ( 10в ) Још у дето 1853 године, кад je Порта изјавида да неприма