Топола

321

ства; она je била у подожају да се брани, да исчекује, но и да je готова на сване сдучајностн. Србнја ннје имада повода бојати сеудаска аустрнјске војске докде je вьено правитедство у ставу да одржп мир ида спречи свако бндо спољашве бидо унутрашве нарушававе мира. При састанку кваза Александра са аустрпјским војсковођом у Фебруару, први je изјавио да ће се вдадати по жељи Аустрије и внше нута поновио je како се он сасвим поверава бдаговодеву аустрпјског двора. Но при свем том, из веговог непрестаног уверавава да он може сам са својпм средствима постићи више споменуту иед>, могдо се впдетп, да Србпма не бп нпкако бндо по вољп над би аустрпјска војсна ушда у зеиљу. Према свему томе српска вдада старада се да одржп мир у земљи, премда није пренебрегда ни оружаве народа. Попеиптељ унутрашвих посдова пздао je 24. Фебруара 1854 расппс на све окружне начедпике сдедеКег садржаја: „Ja сам вас већ известно да je прека потреба спрематп се за одбрану нашег отачаства. Сад су окружавајуће нас неприднке умножиде се. Турсна војска надази се бдизу наших граница н пази на нас. Са аустрпјске стране прикуплена je аустријска војска y истој цељп. Од стране Вдашке прибдижава се нашим границама руска војска која војује с Турцпма. Аса других страна строго пазе на нас и па све наше поступке путем политике. Нала je јављено, да ако се у нашој земљи догоди какав перед иди ако .ми примпмо учешће у садашвеи рату, то Ь.е споменуте војске напасти на нашу земљу и покорпти нас спдом оружнја. Кажу да чпм једна војска ступи у нашу землу одмах ће то исто учннптп и остаде две. Таким начином наша отачбпна ыоже постатп пољем општег рата, полем крваве борбе; тада бдагоставе наше може битп упропашћено п подитячно биће наше понпштено. А потоме нама не остаје нпшта друго, него да се чувамо од сваког учешћа у овом рату и да будемо у добром и пријателском одношају и са Портом и са Руспјом, a такође и са остадим државама, дапзбегавамо суђења о ратујућпм странкама и да па грапицама нашим недамо никакова повода несдоги и забуни. Да се тако вдадамо налаже нам интерес нашег отачаства, а тако je вдадаве наше одобрено од обеју ратујућих страна. По томе наш господар и кваз заповеда: 1-во да се свуда обдржава мир и спокојство; 2) да се не допусти нпкакво оговараве поступака правитељства, иди грдве ратујућпх држава, а тако исто и суседне; у првом сдучају треба казнптп кривца по закону, а у другом обуставпти потребнпм мерама; 3-ће окружне и среске старешине нека добро мотре на странце који живе у Србији иди путују по вој; 4-то нека се свуда препоручи

СРБИЈА И РУСПЈА-