Топола

327

нађу се код вега докази како je далеко била разграната завера. Наравне да органима аустријске владе није лако било стојати свуда на стражи и мотритп не само против агената „савеза“ него и против домаћпх непријатеља и незадовољникка. Агента „савеза“ успели су код Турака да доведу у сумњу аустрпјске намере. Преыда je у Царнграду аустријскп посланик успео да растера и поништи те сумве, алп ове су остале у провинцијама. Ту je емиграција лако уверила турске старейшие, да je Аустрија прикупила војску на граници са непријатељском намером према Турској. Таким начином ствар je дошла дотле, да je заповедник београдског града Нцет паша објавио српском књазу, да je готов са кважевом владом одбити силом аустријску војску , ако би она прешла границу. У сваком случају аустријска војска била je у чудном положају, ако би прешла у Србију, она би се морала борити најпре са турском војском по градовнма, затим са српском у отвореном пољу, и најзад заједно са турском војском против Руса! У то време и у турском логору и у поступцима српске владе и у погледу самог народа срнског опажа се знатна промена. С пометка књаз Александар Карађорђевић и српско правителство, гледали су спокојно на аустријску војску, а сад гледали су другчије , што сведочи оно брижљиво оружаве народа, које се у осталом започело још у пометку источне кризе. Негледајући на то што je било врло рђаво време, књаз изненадно и без сваког повода почне обилазити разне крајеве српске, и најпосле стани се у Крагујевду, што je било са свим необично у тако доба године. Не само што се кваз иремести тамо, као средину кважевине него још и каса како државна тако и народна, а тако исто и државна штампарија. Све то сведочи да je књаз желео угодити узбуђеном народу, осигурати себе и у случају ако аустријска војска уђе у Србију пробудити у народу ратоборни дух и дати отпор Аустрији. Доста je било да Аустрија обрати пажву само на време, кад je сриска влада показала такав правац, који je сугласан био са великом узбуђености народа, па да види, да je све то' било у тесној свези са живом спремом руске војске да пређе преко Дунава, у след чега je вена радва, у малој Влашкој готово сасвим престала. И доиста, никад није било таке живе свезе измену српских официра и руске војске, као што je било тада. Многи од вих били су у руском логору кад je књаз Горчаков исходно малу Вдашку и према Кала Фату на 1500 корака прегдедао тамо шњу војску која je на броју више од 20.000 парадно пролазила покрај вега. Кад су при тој церемонији Турци са бедема кадаФатских опалили некодико