Топола

328

топова, онда руски војници одговоре на то само узником: «Ура!“ То мапеврправе руске војске произвело je снажан упепатак на једноверце и прпјатеље руске с оне стране Дунава, који су са спмпатијом гледалп на рускога орла, као и Срби, којп су присуствовали тој деремонпјп. Нпкад српскп народ нпје се толпко надао као сада, да ће васкрснути велика српска држава; свп српски патриота мпслнлп су као сигурно, да ће границе своје земве распространити од Тимока до Раброва и Трнова. Такав расположат народа изгледао je још опаснпјп у очпма бепкнх власника, што се народ на довем Дунаву без позива власти почео прикушьатн са оружјем и спремати да прихвати Русе при виховом прелазу преко Дунава. Турске старейшие, поплашене тим појавом, и гласовима о прелазку руске војске скупе све оближве војске, п распореде измену Тимока и Дунава, где се појавпо бившп тада у руској служби полковник Еппрот Костанда и са неколнко стотина бугарско-српских лађида крстарио. Та експедицпја може бита п дала je повод онпм гласовпма по Аустрпјп, да руске војсковође саме, на своју одговорност спремају прелазак преко Дунава код Радујевда, како би там папиному свези са српском војском, произвели ошпти устанак јужнпх Славена, којп je већ одавно спремап ; но од тог преласка буду задржанп пзнепадном заповешћу коју су добили из Букарешта у најодсуднији трепутак. Било какому драго, тек та прплпка, што су се Срби уто време јако оружалн, показала се нудновата гроФу Коронпни и дала му je повода да наново тражп од кваза српског објашвева како се подудара то дружеве и кретаве народно са мпрољубпвпм п пријатељским уверававем, које je кваз песто пинпо не само аустријском конзулу у Београду, него и аустријској влади преко свога агента у Бечу Алексе Јанковпћа. Па у чему je било то оружаве Срба, од кога je тако зазнрао аустрпјски ђенерал? Војена спла Србије, која je поникла још прп Милошу и Михаилу, но коју тада нпје одобравала Порта, попела се управо развијати од 1848 год. Србија je попела разрађиватп своје руде, које су пспиталп јевропскп мпнералозп и у Мајданпеку поднгнута je пнтава варошида, која je много коштала п која се није рентирала оскудном парадом руда; јер у попетку je сама управа Majданпека била слаба п невешта. Но заједно с тим била je заведена прва војена школа, и оспм тога правительство je шпљало младе људе у Пруску и Белгију за пзучававе разннх грана војене вештпне. У Крагујевду и Београду подпгнута je била тополпвнпца у којој je лпо топове, ако и неуспешно, неки Двепрек, којп се уппо у Белгпјн. Но