Топола
329
пушке су се увек набављале са стране ; тако год. 1847 а.) начелник војеног оделеаа при попечитељству унутрашаих послова, Миливоје Петровић купно je у Лијежу 10.000 пушака, које гађају на 1.200 метара, а 1848 тает каажев ЈеФрем Ненадовић ишао je са неколико ОФИцира у Русију и довезао je отуда 10.000 пушака из руске Фабрике. 1852 год. дође у Србију пз Франдуске Лубри, кога поставе за управитеља тополпвниде у Ерагујевду. Он боље дотера тај завод и салије неколико шестофунташких топова и две хаубице. Тај први успех произвео je свеопшту радост. Раднициыа кгьаз да на поклон 50 дуката. Та радост била je оглашена по вароши са пудаавом топова. По улицама ишао je свет у гомилаыа с песмом и музиком; кн>аз заповеди да пред кућом Лубри свира банда и пошље му неколико бутела шампавьера; а после неког времена аему je подарен од стране владе часовнпк са грбоы Србије. У корист тополивннце и пушкарнице народ je са свију страна приносио жртве: неки су прилагали по дукат , а неки и вшпе. У Мају 1853 год. дође из Швајцарске вешт индинир Орели, који добије чин пуковника и 1.200 талира годишае плате. Тај човек био je тако реЬи душа оног спремааа за одбрану 1853—1854 године. Он je изумео нарочите лафете за брдну артшьерију. Под аеговом управоы сав посао ишао je брже и с бољим успехом. Поклонима обасипали су аега и вегову Фамилију не само од стране владе него и од стране народа. У то доба врате се са стране и српски научени артшьеристе. У течају деле 1853 год. српска влада више потајно старала се да снабде земљу оружјем; но прикушьаве турске војске на босанској граници и узрујаност Турака ужичких, дало je повод да се оружаве народно спрема јавно. под взговором да од стране Турске грози опасном, а у самој ствари Србија се бојала аустријске војске која je дошла на границу. У почетку Фебруара, кад je Аустрија, од них војника око Саве и Дунава, саставила оделиту војску, српска влада изда налог о опште народном оружаву, т. ј. да сваки има оружје , ко je год у ставу да га носи. Сваки од 17 округа кнежевине морао je спремити по 6.000 војника, од којих je само шести састављао прву власу, која je морала ступити под барјак Сваки Србин морао je набавити пушку, два пшитоља и јатаган; осим тога, у свакој вароши владини комесари одпочели су прикупљати храну за војску и храну за кове: свака вореска глава дужна je била дати 10 ока хране и 3 оке јечма. Од скушьене таким начином хране, сваки
а) Ваљда 1857, јер тада je г. Миливоје Петровић био начелник војеног одедевьа. Превод.