Топола

331

сваком војнику дата по једну лопату, ради пега било je начивено у Крагујевцу 12.000 лопата. И варошанн нису хтели изостата од Севана у готовости за борбу, па су и они саставили дружине или пете доброьоваца ;н. пр., Београдједао 1.000 војнвна грађана, Крагујевац 600 и т. д. Осим тога били су позвапп под барјак и сви они који су пређе служили у војсди. Сва та наоружана сила стајала je под командой пет вице-војвода, који су становали у овим поглавитим местима: Београду, Смедереву, Алексинду, Вавеву и Ужицу. Свакп je пмао под својом командой три или петири округа. Старешинство над свои војском поверено je било војводн Кнпћанпну. Мислили су да бар у попетку подигну логоре на овим местима: при ушРу Млаве и Мораве, за там на Тимоку и најпосле на ушћу Дрине. У осталом прикупвати на једно место макар и неколико хивада војника нпје требало пре Maja и Јунија. ЈеФрем Ненадовић и Јеремвја Станојевић скупили су свакн по неколико хивада војника, први у Шанцу, а други близу Гроцке, према аустријској граници. У половини Априла дуж деле српске границе био je намештен кордон: од БишВице и Београда до Бердана, па да не бп то приметили Аустријанци кордон je био подаве од границе, а од Радујевца до ушћа Тимока, због близости ратног позоришта, био je знатно умножен; на запад он се пружао обалом дринском до Саве, а после низа Саву до Топчидера. За одржаве свезе између разлнчних штаднја постојала je патрола од пандура. Осим тога, што je српско правитевство поставило стражу свуда дуж своје границе, оно се још побринуло да утврди веке поважније тачке и ради те цеви позвало je Француског инцинира Мондена, који се налазио при Француском конзулату, a доцније тај посао преда пешком емигранту, инцинирском официру Заху. Овај последви обишао je тада сву Србију заједно са пуковником Николићем, и начинио план за утврђеве логора код Пожаревца, куда су већ била донешена из Крагујевца п потребна оруђа , а у Ждрелу на Млави, као месту важном, јер само се туда може проРи у црноречки округ и вегову главну варош Зајчар, ископао je шанац. Томе истом пуковнику НиколиРу, који je био васпитан у Русији, био у чешРем и прнјатевском сношају с Русима и био више нута шиван у главни стан руске војске , било je поверено да заједно са советником Стефаном СтеФановиРем надзирава, као владин комесар, све што се спремадо за одбрану. Путови, мостови били су свуда поправвени; лађе, чамци и скеле, што их je год било где нарекама, све то било je описано и обележено колико има на броју; сви приходи земавски и општин-