Топола

332

ски новци употреблени су на ту спреыу, а у половини Марта, по доласку кназа у Крагујевац, био je већ донешен у државну касу данак од 15 округа, и таким начином државна каса ва кратко време имала je на своме расположену 7,000000 порескпх гроша у звечећем новцу ( по ) Све то јасно показује, да су Финанцијска и војена средства, која су уто време прикуплена у кнежевпни српској , потпуно оправдала увпђавност рускпх државннка у време владе цара Александра I, којп су у васкрсу српске државе предвпђалп потпору Славенству и стожер за далу радну у јужно-славенским землама. Свуда по српским земљама нестрпеливо изгледали су на знак устанка, п кад je ђенерал Лидере прешао преко Дунава, сав српски народ готов je био да се днгне, па да на први позив Русије похита у помоћ својој подјармленој браћи у Вугарској и ратује заједно с Русиыа. По таког позива нпје било. A што Русија није позвада Србе да ш номе учествују у тој борби, томе наравно није стајала на путу турска сила, која ce састојала већином нз нередовне војске и полудивљачких башибозука. Поглавити узрок томе била je Аустрија, која je развила барјак на обалама дунавским. Аустрпја водила je рачун о српском оружану. ГроФ Коронинп имао je под својом командой од 40 до 50 хилада војннка, a једна бригада 9-г корпуса била je послана к Дрини на босанско-српску границу, да одржи свезу са хрватско-далматинском војском, која се састојала нз 83.000 пешака и 8000 конаника. Осим тога умножени су били гарнизони, наоружане тврдине Раче у Срему, Осеку, Броди и Отаре Градишке у Славонијп и при свршетку Марта довезена су била 42 велика топа у Варадин са свом опремом. Така знатна припрема за обсаду била je јасан доказ, да у случају напада на Србпју поглавита снага ударила бп на Београд, ако бп се Турдп и Срби решили да га бране. Аустрпјски војсковођа обраћао je поглавито пажну на тај град, како бп у нему нашао ослонац за дале операције. Аустрнја није била с раскида да заузме сасвпм Србију и друге дунавске земле: она je веровала да je при таком стању ствари могуће прпсајединнти те земле. Обращена je пажна била на начин војевана принца Евгенија Савојског и Лаудана и при су временем савршенству војене вештине и оружија нпје се могло ни сумњати о успеху. Варана су спремилп све што треба, па да се изненада превезе знатан део војске, под заклоном које да се намести мост преко Дунава. Земун je био обколен шанцем, а ради саобраћаја са унутрашним крајевима Аустрије начинен je био на чамцима мост преко Тисе; а у случају далег упадана у Србију,