Топола

333

спремвено je било у магазишша у Земуну, Панчеву и Митровици толнко ране, колико бн могло подмирптп ту војску за три ыесеца. Пето тако велике су ирипреме биле и на слуиај успешног дејства руске војске у Вугарској и Малој Влашкој. У таком случају било je наређено, да се одмах заузме крајински и црноречкп округ у Србији до реке Тиыока. Гроф Еоронини прикушьао je у своые ђенералном штабу све што je потребно било знати о земвишту, на коме се води рат; на основу тога знања могла се начинити вавана мапа, које на жалост још до сад нема. Притом послатп су били у Босну и Србију агента да сазнаду ставе у тим земвама и војену спрему Србије. Обе аустријске војсковође, у Новом Саду и Земуну, договарали су се међу собой још у иочетку Апрнла о свима појединостима што се тиче начина по ком ће радити. На основу тога договора нашли су, да српско-босанска војска може стићи на место прелаза за шест дана, а деветн корпус обичним ходом за 9 дана, а усшьеним за пет. Пзгледало je да ће се ратне операције развитн преко Дунава: руска војска била je већ на јужној обали; туда je и Аустрија намеравала упутити своју силу. Но војени походи још 1828 и 29 године показали су, да се с успехом може кретати руска војска у унутрашвост Бугарске и Румелије само онда, ако Флота буде пратила војску дуж обала Црног мора и снабдевала војску с раном и новом војском. С тога 1854 године руска војска нпје могла иматп успеха у том крају, јер руска Флота није се могла лако кретатн по Црном мору, које су заузеле западне државе; а с друге стране није могла и стога, што je једна савезна војска вер била готова да упадне у Бугарску. Да je превоз преко Дунава био знак за даље операције, види се отуда, што je руски Фелдыаршал 14. Априла наместио свој главни стан у Јашу, а 22. у Букарешту. Име Фелдмаршала ПаскевпРа тесно je везано са успехом руског оружија за време владе цара Николе, и потоме кад je влада вему предала војску, то je доказ да je она имала на уму велике планове. Међутпм Инглеска и Франдуска, пошто су објавиле рат Русији предузеле су таке мере, које су биле од велике помоРи Турској не само на мору, него и на суву, јер су шивали у помор војску, која je на први мах потребна била не само да охрабри Порту, него и да оснажи Омер Пашу, који je своју војску непрестано смањивао, шивуРи једно по једно оделеве у Албанију и Тесалпју, где je још трајала буна. У течају Априла и Maja стпгле су на исток три Франдуске дивизнје под командой Маршала СентАрно и једна инглеска војска под командой Норда Раглана. Војске те изкрцале су се у Галипољу, одкуда je један део Франдуске кававе-