Топола

334

рцје приступио Андријанопољу и заузео бадканску динију. Да ce неби турска војска раскомадада, него да би се усредсредида тамо, где треба дати одпор, требадо je што пре учиннтп крај побуни у Тесадијн, јер она кад би узеда мах иза деђа Турске и савезне војске, тогда би бита доцније врдо опасном. Западне државе добро су то сватаде, па с тога су похитаде да засуше саме нзворе, којп подржавају буну. Знадо се да ту буну подржава Грпка кравевина, воја je наравне радида за свој интерес, држећи да je то згодна придлка да рашпри своје земљиште и исправи северну границу, која je допета неправидна. Шпљање војнпка из погранпчнпх места, шнљаве вештпх офпдира који су руковадн том побуном, набављаве оружпја и војеног матерпјада, готово званичан поход краљевског ађутанта Заведаса са ведиком свитом, најзад ватрена агитација Грчке штампе, све то сведочидо je да je Едпнска вдада учествовада у тој побунп. Премда je са стране европске штампе бидо са свим неприлично окриввпвати за то Грчку, која je са свога гдедишта радида само оно што je са свим природно п законито ; ади интереса западннх држава захтевадп су да се предузму енергичне мере, те да се спречи та помоћ од стране Грчве. С тога кад преговорп са атпнеком вдадом, која je већ прекинуда дипломатике свезе са Портом, ннсу имадн успеха, одмах je наречено да Француска дивпзнја Фореја војеном демонштрацпјом подупре удтимат западних држава, војн je послат Грчкој вдадп 8 Маја. Краљ Отон попусти сиди; новн правац његове политике био je потврђен променом министарства; у Пнреју била je стављена Француска бригада Мајрана са једним омавпм одедењем Ингдеске војске, да пази да се тачно врши дато обећаве п да подржава министерство Кодерци, које je народ веома мрзио. Еодико je та мера успешна бпда, сведочн то, што je побуна после тога брзо мадаксада и после пораза вође Подикора Фацп Петра, са свим престада. У след тога, што су ратујуће странке предузнмаде све мере да спреме сукоб, који се тада очекивао у Бугарсвој, Аустрпја и Пруска, по своме геограФском подожају, у средний нзмеђу обеју ратујућпх страна, прпнуђене су бпде нај после да нзађу пз свога нерешљпвог става, у ком су биде одкад je Француска објавнла рат Руспјн, па до сода. Подожај Аустрије био je тако важан за све који су учествовадп у рату, да je свака пзјава бечког кабинета добпјада особптп значај. Па зато je протокол од 28. Марта, којп je подписан свима чдановима конФеренције осим Русије , произвео велику узбуу цедој Европп не само зато, што je њнме потврђена изјава