Топола

335

од 9. Фебруара да Аустрија и Пруска деде мишвеВе западни држнва, не само зато што je виме признато за европско начедо да се одржи дедокупност отоманске даревине и да по томе руска војска одмах иыа оставитн придунавске кважевине, него по томе што су све четнри државе, које су потппсаде протокод, сдожиде се у томе, да инједна не приступа ниукакав преговор са Русијом који се неби подударао са тим начедоы без сугдасија на то свију остадих. Таким начином Аустрија и Пруска званично су стаде односно тога спора с Русијом на исту тачку посматрава, на којој су стајаде Франдуска и Ингдеска, које су већ одпочеде непријатевска дејства против Русије, само су се раздиковаде од вих што се тиче материјадних средстава, која су бида потребна па да вихово мишвеве добије силу. Но да би се и у томе прибдижиде савезнициыа и опредедиде погдавите основе свога начина поступава, оне су 8. Априда заквучиде међу собом савез за одбрану и нападаве, по коме су једна другој гарантоваде дедину земава и одредиде ноједине војене мере, које им треба заједнички чинити у сдучају војеног похода. Сугдасиде су се такође и у томе да се позове сав германски савез да и он пристане уз вих и ради тога ставвена je нарочита тачка у том уговору. У тој тачки представвено je каква опасност грози општој ствари од оваког замуРеног става на истоку и од успеха руских војних дејства, па je изјаввена жева да се најпре предузму оне мере, које je веР предузеда Аустрија, а на име да се дипдоматским путем покуша, небиди се скдонида Русија да повуче своју војску натраг. Права дев тога уговора обедоданида се потпуно тек избором аустријског пуномоРника, који je једним потписом свога имена дао уговору војнички зпачај. Кад je Аустрија посдада бердинском двору свога Генерала барона Фон Хеса, онда je тим јасно посведочида да je намерна приступити војеним мерама у најширем размеру. Несумвивим знаком војничког правда аустријске политике бида je нарочита војничка конвенција, која je заквучена између Аустрије и Пруске. Но при давем току догађаја, Пруска, као свагдашва супарннца Аустрпје, и ако je ступила у савез, није хтеда у свему иРи ш воме. Пруска попдашида се од посдедица оног уговора, који je сама драгововно потписада, и својим кодебавем потврдида je то у чему су je неки подозревали, а на име да je она заквучида тај уговор у тој цевн да заузда своју охрабрену савезницу. Маве државе германског савеза такође оставиде су Аустрију усамвену. Бамберска нота, коју су при свршетку Maja саставиди на конФерннцији посданицн средвих немачких држава као одговор на предлог Аустрије и Пруске,