Топола

336

који je 11. Maja учивен германском савезу, сведочи о умереној подитпци немачких вдадара, што међу тим није зауйтавидо Аустрију од намере, Eojy je изјавнда у трактату од Априда меседа. Успех руске војске у Бугарској и радва при обсади Сидистрије, моради су уверити Аустрвју, да сва вена усшьавава нису иыада никаква утицаја на руску политику. Пошто се уздржала шест недеља, које je принеда на жртву успомени о пређашвим пријатељским свезама, Аустрвја се решила учинити Русији захтеваве, да прекине воjene операцпје у Турској и да повуче своју војску из кважевина. Но избор згодног времена, кад ће се извршнти та захтевава, она je оставила руском двору, jep депеша од 22. Maja на гроsа Естерхази, у Eojoj je то захтеваве било завијено у најмекшу дппдоматску Форму, све још обраћа се к дичним осећајима руског императора, модеЬи да се тачно одреди рок, који као што се нада неће бити дугачак, кад ће руска војска оставптп књажевпне. Аустрнјско мпннстарство, представљајући у споменутој депешп ставе ствари, молило je у име свога вдадара да се оно поправн и том приликом посдедви пут образа се мудрости рускога императора представљајући му да je то ставе извор ведиког зла за Аустрпју и сву Германију, а тиме je одузимадо пруском двору, еоји сматра себе за заступника немаччких интереса, сваку могућност да одкаже Аустрији потпору у вежу намерн. С тога и барон Фон-Мантајфел пошље 31. Јунија депешу пруском посданику у Петрограду, која je у остадом много блажије написана него аустријска. Затим пошто je уписала нових 95.000 војнива и заключила народнп зајам од 500 милијуна Форината, аустријсва вдада приступи новпм дипдоматским преговорпма, којп су служили као допуна онпх које je већ одпочеда у Петрограду. При свршегку Maja порта je већ опуномоћила Аустрију да ca војском веном заузме неке дедове турског земљишта. У том сдучају Аустрија je увпђада потребу да са војском што je на мору заузме пре свега Арту и Превезу, почем je још трајада буна у Еппру, а са војском што je на суву да уђе у Адбанпју и Црну Гору, почем су пз ове посдедве често упадали у Хердеговпну и друге обдижве земље. Решнд-паша у одговору своме од 24 Maja на предлоге о тој ствари аустријског посданика барона Фон-Брука, изјавпо je жељу да се та ствар сврши Формадним договором, којп би подједнако бпо обавезан за обе стране. Што je порта с поверевем одмах прпстада па све предлоге Аустрије, то се пма прпппсатп утпдају аустрпјског посданика, којп je за кратко време свога бавдева у Царпграду добио такав утпдај, којп je непрестано шприо се докле барон Брук нпје