Топола

338

ведвик од 6.000 војннка, изговорио 11 Maja одушевљену војничкпм духом беседу дражећи војнвке на очајничку борбу. При свршетку Маја највнше се разпростирали гласовп о прелазу аустрјпске војске у Србију. С тога je српска влада тада раздала народу оружје и одпочела живљу свезу са Босноы ц српским гранпчариыа. У месецу Јунију, кад je аустријска војсна почела иловнти по Дунаву за Оршаву, а отуда за Влашку, српска се влада тако поплашнла да je удвојнла стражу на гранидн и издала строку заповест старешинама да се одупру сваком покушају аустријске војске да пзађе на српску обалу. Шанчеви на Млавн код Ждрела на врат на нос утврђивали се и у оно доба кад je кшаз Александар прелазпо у Земун на састанак с надвојводом Албрехтом, којн je прегледао војску и уверавао га о своые мирољубију и дружбн, Швајцарац Орелп неуыорно лио je ђулад у Мајданпеку, н 30 Maja пошље нх у знатној колнчнни у Београд. Народна раздраженост показивала се где се год Срби сукобе са аустријским солдатлыа, а о Тројпцама код Кленка на аустрпјској обали било je и крвавог сукоба између Срба и аустријскн солдатп, у ком je сукобу учествовало око 500 наоружаннх Срба под командой мајора Јована Миловановића ; при том сукобу било je много вих рањенпх, алн тај догађај ннје имао никаквих важнвјвх последака благодарећи енергији с којом ce y то умешала аустријска власт. Одма затпм у Бечу случајно дознаду да je Карађорђевпћ још 5 Марта послао Порти меморандум, који je састављен под утпдајем француског ђенералног конзула Сегпра и његових присталида Гарашанина и МарпновиРа. У том меморандуму, којп je заданут непријатељским духом према Аустрији, књаз je молпо Порту да она заједно ja западним државама заштитн Србију од аустријске војске, која хоће да je заузме. У меморандуму, који je дарнуо Аустрију, велп ce: Још y почетку рата, којп ce заподео између Руспје и Порте, Аустрпја заузела се према Србпјп такав положај, којп бп јој дао средства да по вољп располаже делима српским. Чим je Аустрија уобразила да српска влада више или мање нагиње на страну Русије пли Турске, одмах се обраћала к шој с таким захтевима, који су одговаралп напред састављеном плану u обећавала je владп српској помоћ у одбрапп земл>е од свйког страног непрпјатељског нападаја. С таком политиком, коју тера аустријско правптелство у Београду тако стално и следствено да. то нису могли не прпметити заступнпцп других држава у овој каажевинн, мислила je Аустрија добпти не ограничено повереае српске владе и бечки двор, од чести да би осигурао успех