Топола

339

својии намерама, од чести да бп своме уверававу, ма какве врсте оно бидо, дадо већу снагу у очима ове иди оне ведике Европске државе, наредио je ту скоро да се прикупи на граници српској знатна сила. О цељп таке војене демонстраций, која ннје нпчим изазвана од стране Србије ни ставен ствари у тој земљи, која je сад мирнија н спокојнија впше него икада, ни одношајем Србије према впсокој Порти и остадиы веним савезницима, ми смо дознали сдучајно од саме високе Портную то исто време све скоро новине бечке вдаде доказиваде су нам да Аустрија нншта не предузима против Србије нити ће што предузимати без предходног сугдасија вдадајућег двора. Висока Порта саопштида je српском капу-ћехајп да je Аустрпја нпје нзвестпда односно војеног спремава, о ком je учпвено питаве, и да никаквих договора о тој стварн ннје бидо међу овим двема државама. Представници Француске н Ингдеске у Царпграду такође нпсу могдп дати сигурних извештаја. У разговору којим су онп почаствовади српског капућехају) казали су да сумвају о такој ведикој спреми п намерп, о којима ыи позитивно тврдимо. Београдски паша за све то време, није добио никаквих новнх налога, па се држао старик предписа, на основу којих он би ыорао оружаном сидом стати на пут сваком мешаву Аустрије у српске ствари као непријатељском покушају против османске царевине. По изгдеду подожај Аустрије односно опште војеног питава био je угодан западним државама, па за то су оне преко својих агената у Београду објавиде српској вдади да буде спокојна што се тиче аустрнјских наыера. Готово у пето време п бечка вдада јави српској да вене војене спреме не грозе Србији никаквом опасности и да Аустрија чини то само за то да буде у стай, у бранити своје сопствене границе, и да њена војска неће ступити у Србију, ако само не ступи и руска војска и ако у Србији не букне буна против законите вдаде; само у таком сдучају ступиће аустриска војска да буде у помоћи самој српској вдади. Премдајетако објашвеве аустрпјске вдаде показало у каквим ће се приликама умегаати у српске ствари, ади оно HHje могло нас успокојнтн. Пре свега ми ту не видимо никаква јемства против произвољпог, без сваког узрока и потребе мешава, које може бита од ведике штете по Србију. Оснм тога, мн видимо у том једностраном предузимању Аустрије, којим, под изговором подржавава евронске политике, она крчи себи пут да може сдободно упасти у Србију, што може произвести ведике зайдете, које предупредили дежи у интересу Порте и остадих савезни држава, и које Србпја мора одбити од своје земље евпма средствима које од ве зависе. Почем су из Цариграда додазиди о томе не јасни и често противусдовни извештаји, a војене