Топола

340

прппреме од стране Аустрпје увећавале се приметно сваког дана и најзад дошле до таке мере да je Аустрпја могла пзвршптл своју намеру у свако доба, то je срнска влада у договору са Пдет-пашом решила да потражп и у Бену п у Царнграду точна објашњења, шта да ради у таком слунају јер неможе прпстатп на такав план, по коме Аустрпја може располагати судбиноы српског народа. У тој цел>и п бпо je послан у Бен Азнс-паша. Taj нпновнпк сад je у Царпграду и он je дужан представите влади аегова велннества султана пзвештај о својој радњп у Бену, очекујућп да дппломадпја решп то пптање. Срнска влада, прп помоћп његовог превосходства Ндет-паше, спрема све што je потребно за одбрану земље од сваког непрпјатељског нападаја. У овом стању нама je потребно знатп, дали je Порта одобрила те намере Аустрпје, које се тпну колпко кважевпне толпко п даревпне, којој ова кнежевпна прпиада, п које су тако шкодльпве за интересе п једнпх п других. Пlто се тпне мешава, зампшљеног без сугласнја Порте, то се оно у овпм прпликама неможе објаснптп другнпје, него да je Аустрпја у тајној свезп са Руспјом против Порте и њенпх савезнпка. Аустрија представља два слунаја, којн правдају вено ступаве у Србију; 1) улазак руске војске, п 2) буну у Србпјп. Да одговорпмо на прво. Ако Руси уђу у Србпју, онда унешће Аустрпје морало бп бптп сугласно са свпма онпм мерама које су предузеле савезне с Портом државе за одбрану Османске даревпне, п које за нас ппсу определьене. Но Руси немогу ућп у Србпју после опог уверева којеједао барон Мајендорф гроФу Буолу, да Русп пемају намеру да заузму Србпју, там мање, што je полье војенпх операцпја и онако веома пространо да га нетреба још већма распростпратп. Но предпоставпмо да Русп усхтену ућп у Србпју, што им небп било лако учпнптп због отпора српске и турске војске, мп и у таком слунају слободно тврдпмо да би улазак аустријске војске унпнпо голему несрећу и дао повод великом заплету. Сваку другу спомоћпу војску треба у том слунају предпоставптн аустрпској. Српскп народ пма таку мрзост, таку одвратност према Аустрпји, да бп свакн Србпн сматрао улазак аустрпјске војске као највећу опасност, као највећу несрећу, да би се сва сила народна окренула против Аустрпја и сва средства употребила на то, да се одбпје непрпјатељ, у коме народ впди олпнене оне жеље које Аустрпја тежи да остварп у Србијп. У колико може битп помоћ Аустрпје корпсна впсокој Порти кад се унппп где треба и кад треба, толпко може бптп на метнп, ако необзпрућп се на познате прнлпке, она буде пмала места у Србпјп.