Топола

341

Сад да пређемо на друго. Што се тиче унутрашВе буне, то се ми ње данас најмаве плашимо. Сав je народ потпуно убеђен, да му вегови суштасвени интереси налажу, да чува мир и поредак, и да нзбегава све што би га могло увући у рат н начпнпти од Србпје поље крваве борбе. Одушевљени чуством благодарностн према сизеренском двору за она права, soja je он милостиво нодарио и за положај којп je дао у овом рату , српски народ п српска влада толпко с у предани интересима и бригама о срећи своје земље, да не могу ни часа оставите их у неизвесности, ради ма каввих предузећа. Свеет о своме положају боље ће их сачувати од сваког лажног и опасног Еорака, него ма какве претве. Зар Србија, после тога од езд je илануо рат, није дала довољно доназа, да уме и хоРе да остане верна својој дужностп и благодарности. Ма шта се говорило она je увек поступала ззеонпто и сугласно својој дужности. Она и у напред неће од тог пута одступити; висока Порта ноже бити у томе потпуно уверена. Све што сад желн српска влада своди се на то, да се према вој има такво повереве какво je до сад увек показивала висока порта, п да Аустрнја нс заузме Србпју, што би имало недогдеднпх последпца. Под тим условом српска влада јамчи за мпр и поредак у Србпјп. А кад бп се баш и појавно гдегод неред, влада осећа себе у ставу да угупщ тај неред пре него што би он успео да узме мах.“ ( 121 ) Та представка (меморандум) пецрпела je све доказе, какве je могла навести српска влада у корист неутралитета. При искреној жељп српских државника да остану на миру, оружаве Аустрије морало се показати подозривнм, то јест, да Аустрија смера у овом општем колебаву да заузме Србију. У Цариграду впше од два месеца ћуталп су и шштанпсу одговаралп на то одсудно пптаве од стране Србпје. Најзад 19. Јунија Решид-паша званично извести кваза да je порта истина допустила Аустрији, да у случају потребе заузме Арту Превезу и Албанпју, алп Херцеговпнэ, Босна и Србпја не могу бптп ни у каком случају заузете. Аустрпјска влада нашла je у неким пзразпма те представке увреду за себе, па je за то тражила објашњеља од ерпске владе. Еарађорђевић правдао се Аустрији тпме , да се није надао даће та представка пзаћп на јавност и чуди се одкуд je она дошла у европске новине. Но аустријска влада пошто се морала одказати од сваке освојачке намере, решила се да се на други начни освети Србпјн. Она je отежавала трговачки саобраћај Срба, чпме пм je учиняла велику штету и забранила Србима „прелазак у аустријске земље, а коме je п допуштен прелазак преко границе ннје друкчије док пасош нпје био визиран у аустријском конзулату. Извоз оружпја