Топола

342

био je још строжије забрањен него пређе, дое није оружаае у Србијп престало и наступила промена миннстарства у Србији. Но у то исто време проыенила je и Аустрпја своје намере. ОчекујуРи одговор од руског двора о излазку руске војске из румунских кнежевпна, аустрпјски император ставп сву воску, којаје била одређепа за учешРе у том рату, под команду Фелдмаршала-лајтнанта Фон-Хеса; и при свршетку Јунија нови заповедник нареди да се српско-банатски корпус спрема за поход у Бланшу. Таким папином војене операдије одмакну се даље истоку и оставе Србнју на миру, која се више није плашила насртања аустријске војске. У то исто време стпгне у Београд писмо Француског министра иностраних дела, којп обећава Србији општу заштиту европскпх држава. Кад je био опседнут Севастополь утидај западне дипломације у Србији био je неограничен. Под тпм утицајем српска војска која je бпла прнкушьена на гранпцп, била je распуштена и рана смештена у магацнне. На народне празнике посвећене успоменн народног осдобођева спомињало се у цркви име султана и књаза, а не руског дара као пређе. 18. Фебруара (2. Марта) 1855. уыре император Никола и после неколико дана отвори се у Бечу конФеренцпја, у којој су учествовали представнидп Аустрпје, Француске, Инглеске, Русије и Турске. На првом састанку 3, (15) Марта у беседи којом je гроФ Буол отворпо конФеренцију, споменуто je било, да je као први услов за мирне договоре прпзнато од стране Русије пзмеђу осталога следеРе: Покровптелство Русије над Влашком и Молдавијом престаје и права прпзната султаном тим кнежевпнама, а тако исто и права Србије биРе од сад под заштитом свију уговарајуРих сила. После прнмедбе кнеза Горчакова, да реч покровптелство не стоји ни у договорнма Руслје с портом, ни у уставу, ни актама дипломатске канцеларије, у те услове уговора мира стављен je следеРи израз : „никакво искључиво покровптелство не може од сада пматп места у споменутнм кнежевпнама“. На другом састанку 5. Марта кнез Горчаков примети да Руспја не Ре нппошто иристатп да се смање права. која Србпја пма и у ред којих долази ; слобода вере, пзбор кььаза, незавпсност унутрашње управе, одређене границе, определи ена сума данка, управа са турским добрпма с обвезем да се приход од н.пх одсеком плаРа заједно са данком портп, слобода трговпне, допуштење да српскп трговцп могу путовати по Турској са својим пасошиыа, да могу слободно подлзатп болнице, школе, штампарије, забрана другим Турцима осим гарнизона да се могу насељаватп у Србијп. На том и на друга два састанка били су потанко објашњенп одношајп све трп те кнежевпне према